O kokošama, pilićima i jajima…

Na šibensku pijacu su oduvjek žene sa sala donosile jaja na prodaju. Poznale bi se dok kroz grad na glavama nosile korpe sa jajima u slami, pa se onako graciozno kretale niz kale - koracaju ne zastajkujuć, prave ki prut, korpu neka pridržava rukom a neka ne, korpe stoje na glavi na specijalno napravljenom podmetaču od spiralno uvijene krpe, i samo po njihanju kotula čas ljevo čas desno, moš viditi izdaleka da se kreću a ne stoje u mjestu.
Još za vreme Carevine u našim krajevima posao sa jajima počele su obavljati i seljanke koje su se za to izvještile; pošto nisu imale dovoljno jaja iz svoje proizvodnje otkupljivale bi jaja po selima i prodavale poslje na pijaci. Popularno su ih zvali JAJARICAMA.
Najčešće su kupovale jaja od istih domaćica, a zatim su jaja slagale u velike košare (od pruća pletena korpa su dvi ručke širine do 70 cm u promjeru, i duboke do 25 cenata, te u nji moš staviti cirka dvajest duzina jaja. DUZINA= 12 komada) koje su nosile na glavama ili na magarcima. Jaja su na magarcima bila u slojevima slame koji su morali amortizirati udarce. Najveći dio tih jaja jajarice su prodavale po Šibeniku i Zadru.

 

 

 

 

 

 

 

 










Često su seoska domaćinstva Zagore i Bukovice bila bez novaca pa su se jaja "trampila" za neku robu koja bi trebala kući. Bila je to ljepo otanjgana vuna u mačicama, razna roba koju su jajarice nabavljale u gradu "po narudžbi" pa ostavljale domaćici idući put kada bi došle po jaja, po so, voće, obuću, povrće...
Jajarica iz zaljeđa gradova bilo je dosta. Magarci koji su odlazili ili dolazili na pijace znali su formirati cijele karavane. Osim jaja jajarice su znale u gradovima prodavati i pršute, sir, rakiju... Jajarice su tako trgovale niz godina, a njihova trgovina je zamrla negdje na kraju 60-tih godina.

Petkom bi u Kistanje na pazarni dan dolazila jajarica Anđa iz Vaćani koja je tokom 60-tih otkupljivala jaja po našim selima i autobusom u 4 popodne prebacivala do kuće, pa subotom prodavala na šibenskoj pijaci. Poslje je Anđa kupila auto kojim bi obilazila sela sve do Ervenika i tako povećavala svoj biznis . U to vreme se u isti posao uključila i jedna žena iz Varivoda pa je konkurencija digla cjenu jajima te su seljanke koje su jaja prodavale zeru bolje prošle.

Početkom 70-tih moj ćaća i mater su započeli biznis sa kokošama nosilicama "na veliko". Sestra je tada ošla na fakultet u Beograd i svaki dinar preko plaće dobro bi doša…
Ćaća je napravio gnjezda na tri sprata u kojima su nosile koke koje su se slobodno šetale izmedju hranilica i pojilica koje su bile okačene na žice sa plafona. Započeti taj biznis u Kistanjama tih godina bila je prava avantura skopčana sa puno neizvjesnosti.
Prvo jato od 150 jednodnevnih pilića kupljeno je u Veterinarskoj stanici u Kninu a dovezeno je kombijem direkno iz Zaprešića u Kistanje. Kad je donešeno u našu kuću, u garaži je odmah stavljeno u veliku kartonsku kutiju pod limeni kajin sa sijalicom od 150 vati. Prvi dan ništa, a već sutra ujutro vonjalo je ki da su sto dana unutra... a tek sitna prašina!

 
 
Kupljen je i koncentrat za njih STARTER pa GROWER do mjesec dana kad napune, poslje FINISHER kad zeru ojačaju. Hranu za nosilice kupovali smo u Erdeviku i dovožena je vozom do Kistanja (nekad tonu i po, nekad dvi), a kad je proradio mlin za stočnu hranu u Strmici i Kninu postalo je puno lakše baviti se kokošama. Naročito što si moga i u Mirka Vunara u radnji Dinarke kupiti koncentrate za raniti kokoše.
Jaja su pristizala tek poslje 16 nedilja uzgoja, e a onda bi pilice nosile svaki dan po jedno jaje, narednu godinu dana, čime bi isplatile hranu koju su pojele, a isplativost je smanjivana poslje 18 mjeseci starosti kada su se zamjenjivale novim turnusom, a one po bagatelnoj cjeni rasprodavale za juhu. Jaja bi skupljali po nedilju dana i onda bi ćaća o 4 izjutra natovario u fiću po par sanduka i vozio u Zadar na rivu đe bi čeka da oko 7 izjutra stigne brodicom ekonom iz Ugljanske bolnice i kupi ih. Neko vreme je vozio i u hotele Solaris, a po potrebi u hotel u Roškom slapu (tako sam se ja i zadesio na koncertu MIše Kovača u Roškom Slapu, one godine kad je žario i palio estradnim valovima. Dok su kuvarice brojale i plaćale, ja sa prozora kužine ki sa balkona posmatah Mišu na bini, dok je masa ostala ispred vrata hotela jer nije više bilo karata). Poslje dva turnusa prestali su moji da se bave kokošama na veliko jer su troškovi porasli i nije se dalo izbiti uloženo, naročito kad je pukla zadnja osovina na fići pretovarenom jajima neđe u po Plančenika - nije bilo tada asvalta do Benkovca, pa se ćaća jedva vratio do kuće, i sva jaja propala…
Poslje su Bilandžije započele istu proizvodnju, ali se ne sjećam đe su oni prodavali jaja.

Puno kasnije kokošama na veliko bavio se i Đuro Čauš, ali su oni uzgajali brojlere koji za klanje stižu u roku 42 dana. Cjela avlija je bila pod perjem kad krene sezona klanja u 5 pirji napravljenih od važa Ininog motormog ulja za aute. Gurne Đuro pilicu naglavačke u pirju, samo joj glava viri vanka, pa je otfikari makazama za rezanje vinograda, pile iskaplje krv a nemere se mrdati u onom važu pa meso nema masnica, i poslje ga baci u kazan sa vrelom vodom da se pošuri, i namak kašnje na sto u "mašinu za čepušanje" (reka bi tako Veva, a za stolom su sjedili on, Miki Jožicin, Bokunuša i Grozdanićka), a Ljuba Đurina je poslje klasirala pilice i pakovala za sutrašnju prodaju na pijaci petkom u Kistanjama, subotom u Kninu, i nediljom u Bjevčanima. I tako cjelo ljeto… .........
...........................................................................

 
 

Na pazaru preko puta Škvančove kuće a poviše Bršinine, nalazila se odma iza kapije i ogradjena teretna vaga na kojoj su vagali blago, pričali neki šta su kupovali da je pokazivala u kilo tačno, a oni šta su prodavali kazivali su da je "vavje valila ciko nekoliko kili", i mala kućica u kojoj bi sjedili neki ljudi sa strane koji su davali papire da stoka more na put. Poslje sam sazna da su to bili veterinari koji su dolazili iz Knina. Jednog sam i upozna, a to je bio dr Kulušić, koji je kasnije bio neka budža u NK Dinara. On je otvorio i Veterinarsku stanicu preko puta Bršine, sade pored nove škole, zajno sa veterinarom iz Drniša koji je stanova kod Brše. E, kad su završili faklultete poslje su tamo dodili i naši kistanjski veterinari (Žare i Mira Mandić, pa Boško Karanović) koji su pregledavali da li je zdrava stoka koja se prodaje i kupuje.

 

U Veterinarskoj si moga kupiti, kad se upišeš, i maće jednodnevne piliće iz inkubatora, nisi mora više trčati od kuće do kuće i pitati ima li koja koja kokoš da se raskvocala, pa da nasadiš jaja, i ne sumnjajuć da li su "pjevčana" - "jer takog pjevca kakav je naš, nema nadaleko i stalno se zaleće na kokoši". Čak je jedno vreme Žare nabavlja i pazinske tučiće, bili dosta skupi, pa ih narod slabo upisiva, ali kad su izrasli u tuke i tukce , narod se još više poplašio: "Em veliki ki pulci, a mogu izisti i vraga! A i mesina im nekako suva, i brte nemeš tukca strpati u pećnicu koliki je! Mada bi ga na ražnju peka od ruga!"

Već krajem 70-tih zamire kućna mala proizvodnja nosilja i brojlera od po par stotina piladije, jer je u Đevrskama kod crkve Boško Korda otvorio pravi industrijski pogon za uzgoj brojlera od po par iljada pilica u jednom turnusu, a na drugom mjestu u Ićevu su Luka i Nevenka Nadoveza imali nadaleko poznat pilićarnik sa kokama nosilicama... Sve ostalo je bilo malo u usporedbi sa njihovim poslima, i služilo je samo za podmirivanje kućnih a ne tržnih potreba...

Domaće kokoške mogu godišnje snesti 250 do 300 jaja ako se sneseno jaje svaki dan uklanja. Ako se jaja ne uklanjaju redovno, kokoška će početi sa sjedenjem na jajima ako joj je nagon za ležanjem dovoljno izražen. Kod suvremenih pasmina, ovaj nagon je izbjegnut, ili snažno reduciran. Promjenom hrane isključivo na pšenicu nagon se najčešće ponovo javlja. Nagon za ležanjem na jajima može biti i narušen, tako da kvočka napusti gnjezdo prije nego što se pilići izlegu. Ova je pojava često prisutna kod kokoši koje su se izlegle u inkubatoru. Ležanje na jajima traje normalno 21 dan.

Savjet za domaćice:
1. Kako sprečiti kokoš da se raskvoca?
Ako primjetiš da kokoš slabije nosi (uvučeš prst u guzicu i provjeriš ima li jaje da se snese) i da počinje kvocati, nama joj zaveži špagom kakav težak predmet oko edne nogice (mi smo vavje vezali mesinganu špinju od ¾ cola, koja nije imalo đe da se stavi kad su sve cjevi za vodu od ½ cola, a i ćaća se ne sjeća kako se našla u našoj avliji) i ostavi se malo dalje od vode da ne pije i ne ije (ali štaš kad joj to jedini ljek da ne završi u loncu kad ne nosi jaja), pa za dan dva nakon ovakvog mučenja prestane kvocati! Neki su znali da kvočku poklope pod kakvu kutiju i drže na suncu dok se ne predomisli.

2. Mućak ili polug
Ako se desi da ti kokoš na gnjezdu razbije mućak, pa sve usmrdi slamu u gnjezdu, sve ljepo pobacaj i zapali da nebi više smrđalo pa se nama uputi kod Marka u željezaru i kupi pingpong loptice kolko ti treba za gnjezda kolko imaš. Zamješaj zeru gipsa urjeđe, izbudžaj lopticu navr i tuda meti gips unutra. Kad se stvrdne, stavi na novo gnjezdo i budi uvjerena da kokoši neće primjetiti razliku, a više se neće desiti incidenti u gnjezdu sa mućkom ili polugom.

3. Ako se kokoš raskvocala a oš i piliće da imaš.
Ako si odlučila da zametneš piliće ovog proljeća, davaj kokošama da zoblju više šenice, pa kad se prva raskvoca, uzmi dvi duzine dobri pjevčani jaja i na nji posadi kvočku. Da nebi kvočka ustajala prvi dana ili se bez one špinje na špagi predomislila i odustala od majčinskog instikta, gnjezdo namjesti u kakvu tezu ili u kokošinjcu ga izdvoji od ostalije gnjezda, pa najbolje da je u kakvoj kutiji i ozgo je pokriješ mrežom (da ima zraka) i stavi joj zeru žita i kuruza i pinjicu sa vodom. Tako nasađenu na jajima ostavi 21 dan kad treba da se izlegu pilići (u međuvremenu, iznesi je nakratko van nasada da teke protegne noge i popije vode, pa je jopet vrni na jaja).

Savjet plus:
Ako si čula da kod koga ima bolji nosilica od tvojije koka, onda uzajmi par jaja iz tog legla, da dobiješ piliće te, bolje, sorte. Ili prosto ako želiš da promjeniš koke i da jato bude veselije, mješaj jaja iz drugije kokošinjaca paš u avliji kad podrastu pilice imati koke ćubanke, maraunke, kikireze za ukras iako oni pjevčić pjeva dok se sunce još ne vidi, pa koke sa gaćama, pa gološijanke…

VICEVI PERNATI:

Pijevac se probudi, zakukuriče i dođe mu volja za jednom kokicom. Ugleda dvije na par koraka ispred sebe i da se u potjeru za njima. Kokice bježe u krug oko jednog velikog drveta, ali pjevac ne posustaje. Nakon pet minuta potjere, jedna od kokica:
- Ne mogu više! Ja ću se zaustaviti pa što se dogodi, dogodi.
Druga kokica:
- Ja ću napraviti još par krugova, da ne pomisli da sam laka koka.


Hvali se jedna kokoš drugoj:
- "Ja nosim jaja prve klase, a ti tek druge!"
- "Pih!", na to će druga, "nisam luda da za tako malu razliku u ceni reskiram hemeroide!"


Donio pijetao nojevo jaje pred kokoške i kaže:
Dame, nije da vam nešto zamjeram, ali vidite kako se to radi u inostranstvu.


Na povratku s juga sleteo labud na jednu farmu da se malo odmori. Uđe u kokošinjac kad tamo nigde petla - same koke na izvol'te. I naravno krene orgijanje i baš kada ih je sve odradio, pojavljuje se petao. Popizdeo petao, hoće da rokne labuda naravno a labud će bezobrazno:
- 'Ajde, samo izvoli. A kad nađu mene mrtvog sve će da vas pokolju!



Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim susedovim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu s glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
- Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku misu, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
- Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si j.. kokoške, stani tu pored mene!



Imao čovjek papigu i komsiju koji je vježbao svako jutro na balkonu.
Svako jutro papiga zviždi na komsiju, ovaj gleda, kad papiga njemu:
Jebem ti mater!
Drugo jutro isto, zviždi papiga, gleda komsija, papiga opet:
Jebem ti mater!
Ode ovaj do vlasnika papige i kaže mu:
Ako mi opsuje papiga još samo jednom gotovi ste obojica.
Šta će jadan covjek, moli papigu da to više ne radi i obeća papiga.
Sljedeće jutro ista slika: komšija vjezba i gleda ispod oka dali će papiga reagovati.
Zviznu papiga, a komšija pun sebe gleda i kaže:
Šta je?!
Znaš ti dobro šta je.



Jedne je zime ptičica sedela na grani. Bilo je strašno hladno, i, jadnica se, napola smrznuta, srušila na zemlju.
Prolazila je tuda krava, i neprimetivši ptičicu, posrala se na nju. Ptičici je postalo toplo, toplo koliko joj te zime nije bilo.
Počela je cvrkutati.
Prolazila je tuda mačka, čula ptičicu kako cvrkuće, i - pojela je.
Poanta:
1. Nije ti svatko ko te uvali u govna neprijatelj.
2. Nije ti svatko ko te iz govana izvadi prijatelj.
3. Kad si u govnima - bolje ti je - ćuti!


Vrabac gleda crva kako jede jabuku i misli:
" Da li da ga pojedem odmah ili kad se dobro najede?... Ma bolje da sačekam, biće sočniji i deblji kad pojede još jabuke..."
Maca gleda vrapca i misli: " Da li da ga odmah pojedem ili ... ma sačekaću da pojede crva, biće onda deblji i ukusniji.."
Crv se nažderao jabuke, proviruje iz rupe ... vrabac to jedva dočeka, kljucnu ga i proguta. Maca skoči da uhvati vrapca, ali ovaj polete i maca upade u bure puno vode.
Naravoučenije: Sto duža predigra, to maca vlažnija.


Sede dva gavrana jedan do drugog na grani. Ispod njih kornjača pokušava da se popne uz drvo. Dođe do metar, metar ipo visine i padne. U toku pada mlatara nogama, tresne o zemlju, pa ponovo, tri metra u vis, pad... Najzad jedan gavran kaže drugom (drugoj):
- Draga, a da ipak kažemo sinu da je usvojen?
Sedi gavran na grani držeći u kljunu komad mesa. Primetila to lisica ispod drveta pa umilno prozbori:
Gavrane dični, pričaju da pevas kao slavuj. Volela bih čuti tvoj umilni glas.
Gavran stavi meso pod krilo i graknu:
Marš! Jeb'o ti Ezop mater!


Proguta roda žabu i odleti.
Negde u vazduhu začuje se žabin glas iz rodinog stomaka:
- Šta radiš?
- Letim.
- Na kojoj visini sad letiš?
- Na 2000 metara.
- Ne seri!



Lete dva uduvana orla. Prvi leti na leđno, a drugi normalno.
prvi : Pitaj me što letim ovako.
drugi : Baš me bre briga.
prvi : Ma pitaj me, molim te, što letim ovako.
drugi : Ma pali bre, puca mi.
prvi : Ali kad te molim, pitaj me što letim ovako.
drugo: Što letiš tako?
prvi : Ne pitaj brate!



Sretne petao malo pile kako puši na ulici.
- "Šta radiš to, reći ću te starcima!"
A pile njemu:
- "Boli me uvo, ja sam iz inkubatora."



Lopov provalio u kuću i počeo krasti pod svetlom baterije. Odjednom začuje glas:
-Isus te gleda!
Ogleda se on, nikog nema, misli da mu se pričinilo i nastavi posao. Ali ubrzo opet čuje isti glas:
-Isus te gleda!!
Sada siguran da je stvarno čuo, upita u strahu:
-K-ko je t-to?
-Mojsije - čuje se odgovor.
Pogleda on opet oko sebe i vidi papigu u krletci. Ohrabren, s podsmehom je upita:
-Pa koji ti je idiot dao ime Mojsije?!
-Isti onaj idiot koji je pit bull terijeru dao ime Isus.



Zašto sova ima buljave oči?
- Zato što ima tvrdu stolicu.



Što zec ima na leđima kada leti?
Orla.



Pušio zeka džoint u šumi. Naiđe pile i pita ga šta radi.
- Pušim džoint.
- A jel mogu i ja?
- Možeš.
I zavije zeka piletu jedan mali džoint
- Jel` osećaš nešto?" - pita zeka.
- Nita!
Smota zeka džoint veličine havane i da piletu
- Osećaš li sad nešto?"
- Nita!
Smota zeka još veći džint k`o kornet. Pile opet marljivo puši.
- A sad, jel` sad nešto osećaš?"
A pile će: - Nita ne osećam, ni klilca, ni nogice, ni klun... nita, bas nita.."



Vozi se tip motorom i slucajno spici vrapca u letu. Bilo mu je zao, pa je stao i video da je vrabac jos ziv. Ponese ga kuci i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogleda oko sebe i pocne se kajati:
- Resetke, hleb, voda.......... ubio sam motociklistu!!!



Imala žena 2 papagajke, veoma proste! Svaki dan umesto pozdrava gazdarici, one su govorile:
- "Mi smo kurve ... oćemo li se...?"
I tako, odluči žena da odvede te dve papagajke u crkvu kod sveštenika (koji je imao dva papagaja, veoma kulturna, toliko da su svaki dan molili Boga) i strpa ih u kavez sa papagajima `andjelima` na prevaspitavanje. No čim su ušle u novi kavez, papagajke po tradiciju izgovore:
- "Mi smo kurve ... oćemo li se...?"
A na to će jedan od muških papagaja:
"Ajde Pero, pusti Bibliju, vidiš da nam je Bog uslišio molitve...!"



Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća - počne da razmišlja naglas:
Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: "Dobar dan, gavrane", ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim - ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
Dobar dan, gavrane! - ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
Štaaa!!! - drekne gavran i - ispadne mu hleb.

Pouka: kada ti direktor spava sa ženom - ćuti, jer ćeš ostati bez hljeba.



Što piliči rade u gostionici?
piju,piju,piju

Sretnu se u Crnoj Gori vrabac i glista i kaže glista vrapcu:
- "Đe si sokole sivi", a vrabac će njoj:
- "Đe si zmijo ljuta."

Razgovaraju dva patka pedofila:
- "Da li bi sad maznio nešto mlado?"
- "Dapače!"

Lete dva orla i jedan drugom govori:
- "Više ne moramo rano letit."
- "Što?"
- "Pa umro nam Branko Ćopić."

Otišo gavran u kafanu i pio cijelu noć. Zaspo u kafani i budi se ujutro mamuran. Izađe iz kafane i protegne jedno krilo, pa drugo krilo i kaže:
- "Bogami ću pješke kući."

Stoje dva pileta s dvije strane ulice. Prvo pile pita drugo:
- "Što ne pređeš na drugu stranu ulice?"
Kaže drugo:
- "Ja sam već na drugoj strani!"

Zašto pijevac diže glavu u vis kad kukuriče?
- Zahvaljuje Bogu što kokoš nema gaćice!

Dva goluba na grani. Jedan kaže:
- "JARANE. *ebote, ovo je moč! Napraviš se mrtav a pola grada se usere od straha!"

Kaže vuk:
- "Kad ja počnem zavijati cijela šuma me se boji."
Kaže lav:
- "Kad ja riknem svi bježe."
Kaže mali pilić:
- "Kad ja dobijem hunjavicu cijeli je svijet u strahu!"

- šta je to malo, žuto i govori jupi jupi, jupi, jupi?
- Pile koje govori na šatrovaćkom!!!

Šta radi vrabac od 50 kila na ulici?
- Doziva mačku!

- Šta je to malo crno na grani stoji i ničeg se ne boji???
- Gavran s mitraljezom!

Tri rode lete zajedno i pitaju jedna drugu:
- "Gdje letiš?"
Ova odgovori:
- "Danas ću obradovati jednan bračni par što već 10 godina pokušava imati djecu... Evo, njima nosim jednu prelijepu bebicu."
- "Baš lijepo!", reče roda što je pitala i sama nastavlja: "Ja idem kod jedne žene koja nikada nije imala djecu... evo nosim joj jednog sinčića..."
A druga dodaje:
- "Ne sumnjam da ćeš ju učiniti jako sretnom."
Sada ove dvije rode pitaju treću:
- "A ti! Gdje ti ideš?"
- "Ja?? Ja idem u samostan kod časnih sestara... Nikada im ništa ne nosim, ali ih do bola isprepadam!"

Uhvatio papagaj zlatnu ribicu i ona mu kaže ako je pusti da će mu ispuniti želju. Pusti je on, a ribica će njemu:
- "Reci koja je želja?"
– "Koja je želja!"

Koja se životinja okrene pedeset puta nakon svoje smrti?
Pile na ražnju!

Dogovaraju se dva pijetla, hajdemo u kino. "Ma nećemo, tamo je dosadno." "Pa dobro idemo onda u kazalište." "Ma i tamo je dosadno. Nego idemo mi u mesnicu." "Pa što ćemo tamo?" "Gledati gole koke!"

Pita mali crv tatu crva:
- Tata, a jel bismo mogli mi da živimo u jabuci?
- Da sine, mogli bismo!
- A tata, jel bismo mogli u krušci?
- I tamo, sine moj.
- Tata, pa što onda živimo u govnetu?
- Zato što je to naša domovina.

Mali komarac poleti na svoj prvi let nakon saveta od majke. Posle nekog vremena vraća se mali komarac i pita ga majka:
Kako je bilo, sine?
Super, mama! Kada su me videli kako letim, svi su mi pljeskali!

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dodatak 1: Kokoši

Dodatak 2: Koke nosilje - koliko ih treba minimalno držati

Dodatak 3: Domaća kokoška

Dodatak 4: Standard Chickens

Dodatak 5: Živinarstvo

Dodatak 6: Morka, maraunka...

Dodatak 7: Kokoška

Dodatak 8: Somborska kaporka

Dodatak 9: Dalmatinska kokoš

Dodatak 10: Petao kriv zbog kukurikanja

Dodatak 11: Štajerska kokoš

Dodatak 12: Hipnotiziranje kokoši

Dodatak 13: Peradarstvo i proizvodnja jaja ili mesa

Nema više...