Zivinarstvo

Kokosi

Podela kokosi se najcesce vrsi na osnovu proizvodnih osobina I namene pojedinih rasa.
Prema ovoj klasifikaciji razlikujemo 5 tipova kokosi:
1. Lake rase za jaja
2. Teske mesnate rase
3. Kombinovane rase (za jaja I meso)
4. Rase za borbu
5. Dekorativne rase

Lake rase za jaja Kokosi ovog tipa su relativno male telesne tezine (1,5-2.0 kg) ali su sposobne za visoku I efikasnu proizvodnju. Kokice ovog tipa su ranostasne, pronose cesto vec u cetvoromesecnom uzrastu. Pilici brzo rastu I operjavaju. Karakteristika ovih rasa je bela boja ljuske jaja. Najznacajnije rase u ovom tipu su:
Leghorn je najtipicnija I najrasprostranjenija rasa za proizvodnju jaja. Postoje razliciti varijeteti Leghorna po boji perja I obliku kreste ali najvise je rasprostranjen beli Leghorn sa prostom krestom I jarebicasti (jarebicasta talijanka)koji se uzgaja kod nas. Telesna tezina varira zavisno od tipova I zapata ali se najcesce krece u granicama 1.8-2.0 kg. kod kokosi a 2.3-2.8 kod petlova. Kokosi pronose u uzrastu od 4 do 5 meseci I nose prosecno 200-220 jaja u toku godine. Jaja su bele ljuske prosecne mase 55-60 g. Meso Leghorna nije narocitog kvaliteta. Koza je zuto pigmentirana. Leghorn danas sluzi kao osnov za stvaranje meleza I hibrida namenjenih specijalizovanoj proizvodnji jaja.
Minorka je znatno veca I teza rasa od Leghorna tezina kokosi se krece od 2.5-3.0 kg. Po spoljasnjem izgledu slicna je Leghornu. Postoje vise varijeteta ali se najcesce gaji crni. Minorka je kasnostasnija od Leghorna I nosi manje jaja. Masa jaja je oko 65-70 g. Boja koze je bela. Imaju dobar prinos kvalitetnog mesa.

Teske mesnate rase imaju karakteristicno veliko tesko I zaobljeno telo, cija je osnova snazan kostur. Tezina kokosi iznosi 3-4 kg. a petlova preko 5 kg. Nosivost je od 50-120 jaja sa svetlomrkom ili mrkom bojom ljuske.Pilići oprjavaju relativno sporo, a kokice pronose tek sa 6-8 meseci. Instinkt ležanja je jako izražen. Ove rase se ne koriste za proizvodnju mesa zbog neekonomičnih reproduktivnih sposobnosti. Njihov značaj se ogleda u tome što se zbog svoje težine koriste za stvaranje kombinovanih rasa za proizvodnju mesa ili se industriski se industriski ukrštaju sa kombinovanim rasama za proizvodnju tovnih pilića - brojlera.
Cochinchina (Cochin) je stara kineska rasa doneta u proslom veku iz Sangaja u Evropu I Ameriku. Karakteristicna je po svom masivnom I zaobljenom izgledu na koji u velikoj meri utice I rastresito perje. Po boji se razlikuje nekoliko varijeteta ali je najzastupljeniniji zuti.
Brahma je rasa poreklom iz Indije. Postoje svetli, tamni I zuti varijetet. Najvise se javlja svetli varijetet sa belom bojom perja sa izuzetkom crnih perja na vratu, letnim perima krila, repu I piskovima.
Langsan postojbina ove rase je u Kini. Postoje crni Langsan sa tamnozelenim prelivom I potpuno beli. Radi se o krupnoj rasi, kokoske su 3-4 kg a petlovi 3.5-5.5 kg meso je kvalitetnije nego u prethodnih rasa za meso. Kasnostasna je, pronosi u dobu od 7-8 meseci. Kokoska u proizvodnom ciklusu snese 120 do 160 jaja prosecne mase oko 65 g zuckaste boje.

Kombinovane rase (rase za proizvodnju jaja I mesa). su sa gledista danasnje proizvodnje najznacajnije pa su samim tim I najzastupljenije. Postale su slozenim kombinaciskim ukrstanjem lakih rasa za jaja I teskih mesnatih rasa. Zajednicka karakteristika ovih rasa je se odlikuju ranostasnoscu I nosivoscu sa dosta velikom telesnom tezinom. Selekcijom je moguce forsirati lakse tipove sa boljom nosivoscu ili nesto teze za meso. Klasifikacija kombinovanih rasa se vrsi prema zamlji porekla.
Americke rase imaju kao zajednicku odliku crvene podusnjake, zutu boju koze I neoperjanih piskova I mrko obojenu ljusku jaja.
Plymouth Rock je jedna od najstarijih rasa u SAD postao je slozenim ukrstanjem vise rasa. Postoje vise varijeteta od kojih je za brojlersku proizvodnju najznacajniji beli (White Rock). Telesna tezina kokosi iznosi 2,7-3.4 kg. a petlova 3.6-4.3 kg. Nosivost kokosi brojleskog tipa je 140-180 a krece se I do 200 jaja kod odredjenih tipova I zapata. Jaja su teska oko 60 g, sa ljuskom mrke boje razlicitih nijansi. Pilici dobro iskoriscavaju hranu I brzo rastu I sluze kao osnova brojleske proizvodnje bilo kao cista rasa ili u razlicitim ukrstanjima za dobijanje komercijalnih hibrida.
Rhode Island potice iz SAD. Karakteristicna je po pravougaonom obliku trupa I crvenoj boji perja. Telesna tezina kokosi iznosi 2.5-3.0 kg. a petlova 3.2-4.0 kg. Danas je dosta zastupljen i pretezno se koristi za dobijanje nosilja koje nose jaja mrke ljuske.
New Hampshire je postao selekcijom kokosi Rhode Island na brzi porast I operjavanje pilica, bolju mesnatost I svetliju boju perja. Uvozen je I kod nas a danas ga gaje individualni proizvodjaci jer je pogodan za kombinovanu proizvodnju.
Wyandotte je nastao kao rezultat ukrstanja vise rasa. Postoje vise varijeteta od kojih je najrasprostranjeniji beli varijetet. Karakteristican je po zaokrugljenom obliku tela I ruzastoj kresti. Neke linije se koriste za proizvodnju jaja a druge za brojlersku proizvodnju.
Delaware je najnovija rasa postala ukrstanjem Plymouth Rocka I kokosi New Hampshirea. Ova rasa ja znacajna za brojlersku proizvodnju u cistoj krvi ili ukrstanjem.
Engleske rasekombinovanih sposobnosti karakterisu se belom bojom koze, podusnjaci su crveni a boja ljuske jaja varira od mrke pa do skoro bele.
Dorking odlikuje se pravougaonim trupom sa kratkim nogama I sa pet prstiju. Postoje pet varijeteta po boji. Odlikuju se finim kosturom I kvalitetnim mesom. Prilicno je osetljiva pa zbog toga nije znacajnije zastupljena.
Sussex je dobra rasa za proizvodnju kvalitetnih tovnih pilica, postoji I linija za proizvodnju jaja. Postoje 7 varijeteta razlicite boje perja, najrasprostranjeniji je svetli.
Orpington rasu je stvorio engleski odgajivac W. Cook ukrstanjem vise rasa. Odlikuje se krupnim I masivnim telom obraslim rastresitim perjem. Postoje razliciti varijeteti a najrasprostranjeniji je zut.
Francuske rase odlikuju se belom bojom koze I uglavnom su lokalnog znacaja.
Faverolle je dosta teska rasa I karakteristicna je po posebnim tvorevinama perja na glavi, ima pet prstiju. Nosi jaja mrke ljuske.
Houdan na glavi ima veliku cubu, leptirastu krestu I bradu I ima pet prstiju. Nosi jaja bele ljuske.
La Fleche je rasa crne boje sa belim podusnjacima. Nosi jaja bele boje.
Holandske rase odlikuju se jajima tamnomrke boje. U znacajnije rase spadaju Barnevelder, Welsummer I Severnoholandska plava rasa koja se pretezno gaji za meso.
Ostale kombinovane rase
Golovrata kokos (golosijanka) nastala je mutacijom autohtonih kokosi Jugoslavije, Madjarske, Rumunije I drugih zemalja. Karakteristicna je po neoperjalom, golom vratu crvene boje, ostale karakteristike se razlikuju pa se stoga I ne smatraju rasom. Kokosi su teske 2.0-2.5 kg, a petlovi 2.5-3.0 kg. Nosivost se krece od 130-150 jaja prosecne tezine 60 g. Nema znacaja u intenzivnoj proizvodnji.
Stajerska kokos (stajerka) postala je u Sloveniji I Austriji od domace kokosi. Karakteristicna je po beloj boji koze I piskova. Postoje nekoliko varijeteta od kojih se kod nas srecu jarebicsti, laksi za proizvodnju jaja I smedji, tezi pogodniji za proizvodnju mesa. Nema znacaja u intezivnoj proizvodnji.

Rase a borbu (borci) gaje se radi borbe petlova I spadaju medju najstarije rase. Odlikuje se snaznim telom, jakim kosturom, uspravljenim snaznim grudima I jakim I suvim misicima. Celokupan izgled ovih zivotinja odaje snagu, energicnost I borbeni karakter ovih zivotinja. Poznate rase za borbu su stari I moderni engleski borci, Assel-borac I Malajski borac.

Dekorativnerase se gaje zbog svog lepog I interesantnog izgleda. U najinteresantnije rase ove grupe spadaju patuljaste Bantami rase koje su standardnog izgleda ali znatno manje (Leghornbantam, Plymouth Rock bantam) I Bantam rase koje se odlikuju interesantnim izgledom (Sebrightov, japanski I antverpsko belgijski bantam). U dekorativne rase spadaju I Trsava kokos kovrdzavog izgleda, Svilasta kokos sa perjem u obliku vlakna, Paduanska kokos sa velikom cubom na glavi, Yokahoki I Phoenix sa dugim perjem sedlista I repa, I mnoge druge rase koje se odlikuju lepim I interesantnim izgledom.

Liniski hibridi su od najveceg znacaja u savremenoj, intenzivnoj zivinarskoj proizvodnji, bilo da se radi o proizvodnji brojlera ili jaja za konzum. Pod terminom linija u stocarstvu (zivinarstvu) podrazumevamo populaciju uzu od rase koja ima za cilj koncentraciju korisnih osobina bitnih za proizvodnju. Rasa ovde ne gubi ni malo na znacaju jer se I dalje pomocu njih stvaraju nove linije.
Osnivaci linija su muska grla koja se odlikuju dobrim osobinama koje prenose na potomstvo s`velikom sigurnoscu. Linije se odlikuju otpornoscu, ranim pronosenjem, krupnim jajima, operjavanjem I drugim pozitivnim osobinama. Osnovni cilj stvaranja linija ja da se parenjem grla razlicitih linija dobije visokokvalitetno potomstvo. Da bi se doslo do trazenih proizvodnih osobina cesto se ukrstaju I vise linija a krajnji proizvod komercijalni hibrid je samo za direktnu upoterbu I ne koristi se za dalju reprodukciju jer dolazi do cepanja svojstva. U savremenom stocarstvu razlikujemo liniske hibride za proizvodnju jaja, laki liniski hibridi I hibridi za proizvodnju mesa ili teski liniski hibridi.

Teski liniski hibridi se odlikuju brzim porastom, dobrim iskoriscavanjem hrane I otpornoscu. Imaju siroke I izduzene grudi sa kratkim nogama. U proseku svi ovi hibridi za 52 dana postizu 1,8 kg. telesne tezine uz utrosak od 2,2-2,3 kilograma hrane. Prema najnovim ispitivanjima hibrida za proizvodnju mesa doslo se do sledecih proizvodnih rezultata za pojedine hibride u tovu od 42 dana: ISA 304 postize 1.720 grama uz utrosak 1,9 kg. hrane za kilogram prirasta, Arbor Acres 2.075 grama, konverzija 1,74 kg, Ros1.745 grama, konverzija 1,85 kg, Euribrid Hibro 1.715 grama, konverzija 1,86 kg, Hubbard 1.895 g, konverzija 1,83 kilograma hrane za kilogram prirasta. Kod nas su najrasprostranjeniji hibridi tipa: hibro, kob, hubard, ros, loman, preluks bro, peterson I dr.

Laki linijski hibridi dele se u dve grupe: za proizvodnju jaja bele ljuske I za proizvodnju jaja obojene ljuske.
Liniski hibridi za proizvodnju jaja bele ljuske nastaju koriscenjem linija Leghorn rase. Odlikuje se visokom nosivoscu, oko 275 jaja godisnje. Laki su I pojedu malo hrane, zivahni I temperamentni. Medju ovim hibridima poznati su seve, starkos, babkok B 300, beli hiseks I dr. Uporedna ispitivanja u nasoj proizvodnji pokazala su sledece proizvodne karakteristike: broj jaja po kokosi babcock B 300-280-300, Dekalb XL-Link-270-300,ROSS Ross white-280-300, Shaver S288 -280-305, Lohman White-285-305,Euribrid Hisex white-285-295, Hubbard White Leghorn-270-295. Najvecu potrosnju hrane po jajetu ima Hubbard a najmanju Dekalb I Euribrid hibridi.
Liniski hibridi za proizvodnju jaja obojene ljuske zbog vece potraznje su vise zastupljeni u svetu. Kod nas su najvise gajeni Dekalb g-link (sa proizvodnjom od 280 jaja po nosilji), Lohman Brown (275-285), Golden Comet, ISAbrown (280), Tetra SL, Tetra SL-Brown (280-290), Euribrid Hisex Brown (290), Hisex Brown, SSL I Preluks R. Liniski hibridi za proizvodnju jaja obojene ljuske krupniji su, tezi I otporniji od hibrida za proizvodnju jaja bele ljuske, lako se odgajaju I mirnijeg su temperamenta. Jaja se koriste iskljucivo za konzum I jata se drze bez petla. Jos jedna karakteristika znacajna za praksu je da se polovi liniskih hibrida za proizvodnju jaja obojene ljuske razlikuju po boji (autoseks) sto se uocava vec kod jednodnevnih pilica.