PERADARSTVO

PROIZVODNJA JAJA ili MESA

U organiziranju proizvodnje konzumnih jaja ili mesa na obiteljskom gospodarstvu, da bi ona bila profitabilna i tržišno konkurentna, moraju se ispoštovati neophodni uvjeti koji ovu proizvodnju cine intenzivnom i na visokom tehnološkom nivou, kako bi se genetski potencijal peradi maksimalno iskoristio.

Osnovna koncepcija proizvodnje konzumnih jaja ili treba se bazirati na:

1. suvremenim tehnicko-tehnološkim rješenjima proizvodnje
2. držanju visokoproduktivnih linijskih hibrida peradi
3. striktnom pridržavanju tehnoloških normi proizvodnje
4. držanju samo jedne vrste, jednog proizvodnog usmjerenja (proizvodnja konzumnih ili brojlera), jednog hibrida, i jedne starosti u isto vrijeme
5. ishrani kompletnim, dobro izbalansiranim smjesama
6. držanju u objektima zatvorenog tipa
7. maksimalnom korištenju peradarnika; držanju 20-25 koka po 1m2 podne površine (iskorištenje prostora u visinu po nivoima)
8. tehnološki proces proizvodnje konzumnih jaja mora poceti nabavkom 17 tjedana starih kokica, njihovom držanju u proizvodnji minimalno 12 mjeseci i nakon toga zamjenom za novo jato
9. racionalnom korištenju objekta, što zahtjeva da se izlucene nosilje u što kracem periodu isele, a objekat ocisti, opere, dezinficira i odmori. Sve ove radnje trebaju se završiti za 20 dana
10. držanju nosilja u baterijama (4-5 koka u svakom kavezu), sa suvremenom automatskom opremom za hranjenje i napajanje, po koncepciji suvremenog peradarnika
11. redovnom izgnojavanju objekta van kruga peradarnika, koje mora biti mehanizirano
12. snabdevanju peradi dovoljnom kolicinom svježe vode, sistemom za automatsko napajanje iz vodovoda preko dozatora za vodu
13. osiguravanju skladišnog prostora koji mora biti adekvatno sagraden i dovoljnog kapaciteta da se u njemu skladište jaja, koncentrat ili drugi materijal u zavisnosti od njegove namjene. Jaja se uvek moraju skladištiti u posebnu prostoriju, jer su ona vrlo kvarljiva i brzo upijaju neprijatne mirise
14. striktnom pridržavanju mjera preventive, dezinsekcije i deratizacije propisanim od strane veterinarske službe
15. održavanju udobnih makroklimatskih uvjeta u objektu, stalnim održavanjem opreme u funkcionalnom stanju
16. primjeni odgovarajuceg svjetlosnog programa prema tehnološkim uputama o uzgoju peradi
17. zaduženju radnika (clana domacinstva) koji ce savjesno i predano obavljati radne obveze u procesu proizvodnje
18. redovnoj evidenciji proizvodnje jaja, utroška hrane i svim promjenama na nosiljama, opremi i objektu kako bi se moglo blagovremeno intervenirati u slucaju neželjenih situacija.

Adekvatni principi vrijede i za uzgoj peradi radi proizvodnje mesa.

http://www.poslovniforum.hr/poljoprivreda/peradarstvo_proizvodnja_jaja.asp

http://www.poljoprivreda.info/?oid=6&id=476

U osnovi obezbedenja niskog nivoa uginuca živine je, pre svega, pridržavanje normativa odgajanja. Na primer, za brojlere postoji normativ gustine naseljenosti po kvadratnom metru, koji još varira u zavisnosti od godišnjeg doba (leti - od 14 do 18 glava na kvadratni metar, zimi - do 25 glava na kvadratni metar).

Sledeci važni momenti su: slobodan dotok svežeg vazduha, ventilacija i temperaturni režim. Jednodnevnom brojleru je potrebno obezbediti temperaturu oko 33-35°C, koja omogucava nesmetano usvajanje žumanceta koje je ostalo u organizmu. Ako to ne obezbedimo i prostorija i prostirka budu hladnije nego što je propisano, pilici mogu nazepsti, što za uzvrat može izazvati gubitke vec na samom pocetku ciklusa odgoja.

Takode, u prvim danima života brojlera njima je potrebno obezbediti toplu vodu, minimum 27°C. Zbog toga se na farmama malim pilicima organizuje zagrevanje pijace vode, jer hladnu vodu organizam pileta ne može da usvoji, dok je ne zagreje do temperature svog tela. U tom slucaju, umesto da pile raste i dobija u težini, mora da troši svoju energiju na zagrevanje vode. Osim temperature, jednodnevnim pilicima, odmah po razmeštanju, treba povecati i pritisak u nipelnim pojilicama. Voda ce poceti da kaplje, pilici ce je primetiti i saopštiti ostalim. A prilikom neravnomernog zagrevanja prostorije, živina ce da se zbija u gomilu, blizu radijatora povredujuci jedni druge.

Pilici brojleri se prvih dana osvetljavaju po 22-24 casa dnevno, a potom se osvetljenost smanjuje do 8 casova dnevno.

Što se mladih nosilja tice, one se, obrnuto, pred pocetak nošenja osvetljavaju malo. A potom, da bi se kod njih izazvale hormonalne promene i imitirao pocetak proleca, osvetljenost se postepeno povecava. Naravno, jedan od najvažnijih faktora u odgoju živine je režim ishrane. On striktno mora biti sastavljan po uzrastu, funkciji živine, itd. Na primer, kada se nosilja vec formirala, ona se ne sme kljukati - previše hraniti. U protivnom, ona pocinje da se goji, prestaje da nosi jaja i mora se škartirati. Dalje, ako se mladoj nosilji, u prvoj fazi ishrane (uzrast 138-310 dana), dok još uvek raste, a vec nosi, daje hrana neizbalansirana po proteinu i energiji, ona ce još dugo nositi sitna jaja. A neki primerci, uopšte, mogu od takve hrane i uginuti.

Uslovi dostizanja niskog procenta uginuca kod jednodnevnih pilica su slicni, ali kasnije kod brojlera i nosilja pocinju da se razlikuju: ipak brojler živi 40 dana, a nosilja 16-18 meseci. Brojleri idu na klanje pre nego što je njihov imunitet uopšte poceo da radi punom snagom, zato se za izbegavanje povecane smrtnosti kod njih moraju stvarati najbolji usiovi.

http://www.sano.rs/Konceptiiproizvodi/%C5%BDivinarstvo/Nosilje/tabid/170/Default.aspx

Vaši ciljevi u proizvodnji konzumnih jaja

Ciljevi u proizvodnji brojlera - potrošnja hrane

Primjeri receptura za tov pilica s premiksom

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D1%98%D0%B5

http://hr.wikipedia.org/wiki/Jaje

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0

http://hr.wikipedia.org/wiki/Doma%C4%87a_koko%C5%A1

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA

http://en.wikipedia.org/wiki/Poultry_farming

Domace kokoši ( Gallus gallus domesticus

http://commons.wikimedia.org/wiki/Gallus_gallus_domesticus

Klasiranje konzumnih jaja

Clan #35

Registrovan(a): Sre Maj 06 2009, 08:24am
Odgovora: 65

Jaje je brzo i lako pokvarljiv proizvod. Narocito brzo gube na kvalitetu ako se sa njima ne rukuje na odgovarajuci nacin i ukoliko ne dospevaju najbržim putem od proizvodaca do potrošaca. Usled dužeg stajanja jaje mnogo isparava i dolazi do njegovog kvarenja. Vrednost i kvalitet konzumnih jaja zavisi od mnogih cinilaca, od kojih su najvažnij pravilna ishrana nosilje, cistoca prostirke i gnezda u živinarniku, pažljivo i redovno skupljanje i cuvanje jaja . Prema tome,prvi uslov za dobijanje kvalitetnih jaja je pravilna ishrana nosilja, jer samo pravilno hranjene kokoške nose kvalitetna jaja . Drugi uslov je cistoca jaja , odnosno ljuske, što znaci da jaja moraju biti snesena u cistom gnezdu, jer svako pranje i mehanicko cišcenje ljuske smanjuje kvalitet jaja . Pažljivo i redovno skupljanje jaja takode ima veliki uticaj na kvalitet jaja . Ukoliko skupljanje jaja nije mehanizovano, treba ih skupljati bar dva puta tokom dana u uloške za jaja ili posude namenjene za tu svrhu. Zatim se prenose u predprostoriju gde se slažu u kartonske kutije. Pri sakupljanju odmah treba izdvajati sva jako prljava jaja , koja se kasnije bilo mehanicki, bilo pranjem u vodi ciste, kao i naprsla i jaja sa mekanom ljuskom, koja se prodaju odvojeno za preradu ili momentalnu potrošnju.
Svi cinioci koji uslovljavaju vrednost i kvalitet konzumnih jaja mogu se podeliti u dve grupe: vidljivi-spoljni cinioci (oblik, grada, cistoca, boja i neoštecenost ljuske) i unutrašnji cinioci (položaj, izgled, velicina i pokretljivost žumanca; cvrstina i prozracnost belanca i velicina vazdušne komore). Uticaj spoljašnjih faktora na kvalitet konzumnih jaja može se utvrditi posmatranjem oblika i grade ljuske, utvrdivanjem, da li je ljuska cela ili napukla, utvrdivanjem stepena zamazanosti ljuske i razlikovanjem boje ljuske. Unutrašnji faktori kvaliteta konzumnih jaja odnose se na velicinu i pokretljivost vazdušne komore,osobine žumanca i belanca. Ove osobine ispituju se prosvetljavanjem jaja .
Sva jaja iz prihvatne prostorije odnose se u prostoriju za klasiranje. Prema težini jaja se mogu klasirati pre ili posle prosvetljavanja. Bolje je klasiranje po masi izvršiti posle prosvetljavanja, jer se tada mogu izdvojiti napukla jaja , koja u toku klasiranja mogu potpuno da se polome i iscure. Ovakvo klasiranje se vrši automatskim uredajima na specijalnim mašinama - klasiracima za jaja , koji se mogu regulisati u pogledu broja i razlika u težini pojedinih težinskih grupa. Ove mašine mogu biti razlicitog kapaciteta, a najcešce kapaciteta 12 do 14 hiljada jaja na sat. Postoje i male klasirac mašine kapaciteta 600 do 1000 jaja na cas, pogodne za manje farme sa 2 do 5 hiljada nosilja. Savremene mašine su obicno veceg kapaciteta, preko 20000jaja/h.
Jaja se najcešce klasiraju u sedam težinskih grupa koje se oznacavaju slovima od SS do E. Razlika izmedu klasa je 5 grama. Klase su sledece: SS-preko 70 grama, S-65 do 70 grama, A-60 do 65 grama, B-55 do 60 grama, C-50 do 55 grama, D-45 do 50 grama i E-ispod 45 grama. Procenat jaja SS klase je veoma mali ako je svetlosni režim pravilno regulisan. Ova jaja se prodaju kao specijalno krupna. Jaja D i E klase obicno se ne isporucuju tržištu, vec služe za preradu. Masa jaja uglavnom zavisi od genetskih osobina linijskog hibrida, od ishrane, režima osvetljenja i starosti nosilje. Ako su u ukupnoj godišnjoj proizvodnji jaja S i A klase zastupljena sa više od 50% ili pak ako jaja S, A i B klase budu od 80 do 85% tada se smatra da je proizvodnja vrlo dobra. Rastur cine jaja razbijena prilikom skupljanja, klasiranja i prevoza do tržišta. Ukupni lom od 8 do 10% predstavlja veliki gubitak u proizvodnji konzumnih jaja , a zadovoljavajuci je ako iznosi oko 2%. Pored loše ishrane, nedostatak mineralnih materija u hrani, lom se povecava i uznemiravanjem kokoši kao i zbog loših podova kaveza.
Posle završenog klasiranja jaja se pakuju. Od nacina pakovanja i kvaliteta materijala za pakovanje zavisi uspeh prevoza jaja do tržišta.

Savetodavac Marina Gacic

Prema kakvoci jaja su:

• A klase (svježa jaja) ili
• B klase (jaja namijenjena industrijskoj preradi) [1] [2]

Po velicini jaja se razvrstavaju u 4 klase/razreda:

• XL - vrlo velika (teža od 73 g )
• L - velika (63 - 73 g)
• M - srednja (53 - 63 g)
• S - mala (lakša od 53 g)

Cilj ovog rada je da prikaže proizvodne rezultate kokoši nosilja konzumnih

jaja u razlicitim sistemima držanja – konvencionalni kavezi sa razlicitom

gustinom naseljenosti, obogaceni kavez i držanje na ispustu. Ispitivani hibrid

bio je Shaver 579. Useljeno je ukupno 564 nosilje. Broj snesenih jaja, broj

jaja II klase, mortaliet, utrošak hrane i konverzija su osnovni proizvodni

parametri koji su korišceni za procenu uspeha proizvodnje. Na osnovu

dobijenih podataka uradena je statisticka obrada metodom analize varijanse i

t-testa. Osnovni proizvodni parametri proizvodnje konzumnih jaja znacajno

su se razlikovali u zavisnosti od sistema držanja. Najbolji rezultati ostvareni

su u baterijskim kavezima sa manjom gustinom naseljenosti, dok su najlošiji

rezultati ostvareni kod kokoši koje su držane u podnom sistemu sa ispustom.

Jaja moraju biti prikupljena i dostavljena pakirnom centru od strane proizvodaca ili prikupljena kod proizvodaca od strane pakirnog centra svaki treci radni dan ili jednom tjedno ako su držana na farmi na temperaturi nižoj od 18 °C.
(2) Jaja koja ce imati oznaku s datumom nesenja kao i ona namijenjena tržištu kao jaja »A« klase s oznakom »ekstra« moraju biti dostavljena pakirnom centru direktno od proizvodaca ili prikupljena kod proizvodaca od strane pakirnog centra:
– na sam dan nesenja jaja,
– svaki radni dan,
– svaki drugi radni dan ako su jaja držana na farmi na temperaturi nižoj od 18 °C.

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/128304.html

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32001R0005:EN:HTML

Omlet ( fra. omelette ) naziv je za jelo od tucenih jaja i mlijeka , katkada s malo brašna , prženo na maslacu ili ulju . Ovo jelo se cesto nadijeva sa sjecakom šunkom , sirom , gljivama , povrcem , ribom , itd.

Da bi se dobila ispravna tekstura, cijela jaja ili samo bjelanjci se ponekad tucu s malo mlijeka, ili cak vode, a da bi se dobili mjehurici vodene pare. Upravo ti mjehurici daju omletu njegovu teksturu. Tradicionalno, omlet se pece na jednoj strani i ne okrece se kod pecenja.

Kajgana je jelo spremljeno od bjelanjka i žumanjka jajeta , najcešce kokošjeg .

Jelo može sadržavati i druge sastojke - panceta , maslac , mlijeko ili ulje .