"Maestral"

U kasno jutro sunce pali jako,
platane šume, i vali penuše,
i so miriše; to Maestral duše
i škropi stenje proslano i mlako.

S mirisom mora, školjki, i jednako
hujeći pesmu svoje vedre duše,
sleće u ruže, što se trune, ruše,
rasiplju kraj nas požudno i lako.

No, k'o bog mlad pun ljubavnog užasa,
rasute ruže kupi svakog časa,
siplje pred tvoja kolena što strepe;

i mirišu ti njime kose glatke
i trepavice tvoje duge, slatke,
i poljupci i reči tvoje lepe!