..

(Одломак: Природне карактеристике кистањског краја)

...Подручје Кистања смјештено је на географском подручју које је познато под називом Буковица.
Буковица je подручје које је са сјевера омеђено ријеком Зрмањом, са запада Каринским морем, са истока ријеком Крком, са југоистока цестом Скрадин – Ђеврске, а јужну границу представља жељезничка пруга Ђеврске – Бенковац.
По својим природним карактеристикама ово подручје се може подјелити на брдовиту или Горњу Буковицу, чији је природни центар Обровац и равну или Доњу Буковицу, чији су природни центар Кистање.

Рељеф

Основна карактеристика рељефа овог подручја је таква да доминира кречњачка површ изграђена од карбонатних стијена. Та површ позната је у литератури као Кистањска површ, која се протеже на географским просторима познатим под називом Промина и Буковица и по укупној површини, највећа је површ такве врсте на Балкану. Најбоље је уравњена на подручју средњег тока ријеке Крке, која површ дијели на двије цјелине.
Са западне стране гранично подручје Кистањске површии представљају благи пад према подручју Равних Котара и кречњачка узвишења према Обровцу. Са сјеверне стране завршава се плодним Жегарским и Ервеничким пољем, те са јужним обронцима Дебелог брда. Са сјевероистока ограничена је Книнским, Косовским, Петровим пољем и планинама Промином и Мосећем. Са јужне стране Кистањска површ досеже до Скрадинског бука.

..
Слика 1 - Кистањска површ

Надморска висина Кистањске површи креће се од 360 м на граничном сјевероисточном подручју, до 180 м на јужној граници, код Скрадинског бука.
Кистањска површ обухвата површину од око 660 км2. Двије трећине територије налазе се на подручју Буковице.
Карактеристике кречњачких површи су да се карбонатне стијене, које се по својој природи развијају вертикално и праве планински крш, на овом подручју развијају хоризонтално. Због тога су стјене у кршу благо заобљене, чиме је природа поред све своје суровости коју је испољила на овом подручју, показала намјеру о томе да и на овом подручју треба да профункционише какав-такав живот.

..
Слика 2 - Буковачки крш

Равничарски изглед површи понекад ремете ниска, такође кречњачка узвишења или бројна удубљења (вртаче, поникве, увале, долови и слично). Уз то јавља се и велик број јама, као и неколико пећина.

..
Слика 3 - Прчева пећина у околини Кистања

За кречњачке површи, као и за планински крш, везане су бројне непогодности као што су недостатак воде, недостатак обрадивог земљишта, шкрта вегетација, што све условљава тежак живот на овим просторима. Међутим, без обзира на отежане услове живљења и привређивања, површи су од давнина до данас представљале значајан животни простор...

-----------------------------------------------------------------------------

(Одломак: ИСТОРИЈА ГРАДА БУРНУМА)

...Најистакнутија тачка римске империје на подручју Провинције Далмације био је град Бурнум. Смјештен је на данашњем подручју села Ивошевци, недалеко од Кистања, на локалитету који локално становништво назива Шупљаја. Тај назив долази од два лука која су до данас преостала од некадашњег сјеверног улаза у логор.

..
Слика 12 - Улазна капија у град

Изградња овог римског града датира из времена ратовања императора Октавијана против илирских племена. На том мјесту саграђен је војни логор, a градњу сталног логора највјероватније је започео око 33. године п.н.е. намјесник Илирика Publije Cornelie Dolabela. Логор је добио име по илирској градини castellum Burnum, која се налазила на лијевој обали Крке, на подручју данашњег села Пуљани, удаљеног неколико километара од новоизграђеног Бурнума. Римљани су нови град премјестили на десну обалу Крке због повољнијег стратешког положаја. На почетку је то био привремени војни логор утврђен земљаним бедемима и рововима. Од његовог оснивања па до илирског устанка (6 – 9. године н.е.) у Бурнуму је боравила XX римска легија звана Valeria Victrix. Убрзо она бива прекомандована у Germaniu, да би 10. године н.е. на њено мјесто дошла XI римска легија звана Claudia. Ова легија је започела изградњу сталног логора у Бурнуму. Свој коначни изглед као војни логор Бурнум је добио око 52. године н.е, за вријеме цара Клаудија.
Колико је изградња Бурнума био значајан грађевински пројекат, посeбно показује чињеница да је за његову изградњу била основана војна циглана која се налазила на подручју данашњих Смрдеља.
Легија Claudia боравила је на овом подручју до 69. године, а замјенила ју је VIII римска легија звана Augustа, која у Бурнуму остаје само годину дана. Већ 70. године у Бурнум долази IV римска легија или Flavia Felix, која ту остаје до 86. године. То је била посљедња јача војна јединица стационирана на овом подручју.
Бурнум је у I вијеку био најзначајнији римски логор у Илирику. Његов примарни задатак био је да осигурава мир и по потреби војно интервенише у било којој тачки на том подручју.
Сви важнији путеви тога времена воде поред Бурнума. Уз поменуту цесту Iadera – Ninia и главни државни пут од Рима према Цариграду пролазио је кроз Бурнум. Тај пут је премошћавао Крку код Оћестова.
Крајем I вијека, када је на овом подручју успостављена војна стабилност, Бурнум је изгубио функцију војног логора. Ту остају само мање војне јединице, а град постепено поприма цивилне одлике живота. У то вријеме град се развија у ширину око 2 километра. Изграђују се сви садржаји потребни за комфоран живот грађана. Изграђени су централни амфитеатар, терме, базилике и остали садржаји који карактеришу градско римско насеље тога времена. Изграђен је и водовод који води од извора ријеке Радљевац у дужини од 32,6 километара, па је град имао сталну текућу воду капацитета 72 литра у секунди.

..
Слика 13 - Амфитеатар

Посебан значај имао је амфитеатар. То је била грађевина димензија 117 са 130 метара, у чијем средишту је била арена пречника 36 метара. Амфитеатер је био укопан 8 метара у дубину, а могао је примити 8.000 гледалаца. У прво вријеме служио је за свакодневне тренинге војника, а кад је војска из града исељена, адаптиран је за културно-забавне програме.
У I вијеку насеље Бурнум је имало статус civitus, што би у данашњем значењу могло бити ранг oпштине. Статус municipij (град) Бурнум је добио 118. године, у вријеме римског цара Хадријана. Подручје од Пађена и Ервеника до Рошког Слапа, што укључује и подручје данашњих Кистања, у то вријеме било је административно организовано у бурнумску општину.
Становништво града Бурнума сачињавале су претежно фамилије римских војника, затим ратни ветерани којима је додијељена земља на обраду, али и трговци и локално илирско становништво које се увелико романизовало. Претпоставка је да је град у то вријеме могао имати до 20 хиљада становника. Таквим темпом град је живио до краја IV вијека. Тада почиње да трпи ударе хунских племена, па га романско становништво полако напушта и сели у утврђене приморске градове и на отоке, а у крајњем случају чак и Италију. Град тада остаје готово напуштен, а непосредно иза тога и знатно оштећен.
Послије пораза Римљана у рату са византијским царем Јустинијаном, у Бурнум се око 537. године насељавају Готи и обнављају га. Нарочито се ради на обнављању зидина града и Бурнум опет постаје важан војни логор. Одатле се врше напади на византијску западну престоницу Salonu.
Бурнум бива дефинитивно разорен тек послије продора Авара 639. године...

-----------------------------------------------------------------------------

За све вас који ову књигу желите купити и прочитати је цјелу, ево контакт информација за поручивање или могућих начина куповине:

- телефон +381 (0)64 897 4617 или +381 (0)63 279 455
- мејл адреса ljupce.mandic@edb.rs
- у Кистањама код Бошка Траживука Шеве
- у Београду у Тржном центру BN BOS - на благајни на првом спрату

-----------------------------------------------------------------------------