O šparogama...

Jedne od godina kada sam kao doktor radio u TAĐ-u (terenska ambulanta Đevrske) neobično mnogo pacijenata mi se u rane proljetne dane javilo na pregled sa stomačnim tegobama. Neobično mnogo u sezoni poljskih radova vezanih za kopanje.
- Evo ispod štumka me zavija od sinoćke!
- A da nisi laca šparoga i radića iz polja sa komuračom?
- Vide, vide kako pogodi!
- Valaj i ne bolio te kad me nisi zva na ručak!...

Kada svi u selu imaju isto za ručak, nije mi bilo teško za pogoditi, ali reputacija da sam vidovit i lako pogađam ko od čega boluje, donjele su mi samo veće gužve u čekaonici. Bio sam na početku karijere doktora i to mi je pasalo, nisam se žalio (dušemi, još se ni sade ne žalim!). Ali na pauzi, kad smo zajedno pili kavu moje sestre p.Mara Tošić, Nada Milijaš i Mira Manojlović, zajedno sa „zubarkama“ doktoricom Jadrankom Grčić i zubotehničarkom Bokun Ružica, požalim se kako svi jedu i prejedaju se šparogama i kukačama, a niko doktora da pozove na marendu ili nedajbože donese koji mac pa da mi sami spremimo. Smijali smo se na sav glas iza šaltera, more biti da sam i dao predlog da se okači na šalteru da doktor kupuje šparoge ako ko ima za prodaju.

 

 

 

 

 

 

 

 



Vide i', šta su ljepe...

TAĐ...



(Tada ih stvarno nije bilo za kupiti na pijaci, a i posljedice strava od Černobilja još su bile svježe. Naime prije koju godinu poslje katastrofe sa radijacijom, i nekonzumiranja svega zelenoga šta raste pod nebom, svi su izbjegavali ići u šparoge i radiće, šparožnjaci su se od nebranja oporavili i sljedeće godine nicale su ki lude. Samo odvažni i oni neobavješteni išli su na svoju ruku po delicije u ogradicama, ali se nisu falili. Poslje se ispostavilo da je radijacija neznatno uticala na naše krajeve, ali je panika koju su mediji forsirali očistila gradske tržnice od seljanki sa kiticama šparoga po skupoj cjeni. I tako su se ciklično mjenjale opasnosti kojima šparoge mogu nauditi ljudima, usko povezane sa visinom cjene koju se tražilo za mac od pokile šparoga.
Jedne je godine to bilo vezano sa prenošenjem bjesnila pljuvačkom bjesnih lisica, iako je bilo nejasno šta ima bjesna lisica tražiti u šparožnjaku, pa tako ni berača nije bilo jednako kao ni onih koji bi na pijaci platili za uzaludan trud. A kako se niko nije raspita da li kuvanje uništava virus bjesnila kao i samo izlaganje na zraku (nisu imali kuma Boška Karanovića veterinara, da pitaju pa bi znali, ko im je kriv), a kad se doznalo već je bilo kasno i nije ih više bilo za branje, pa je sezona spremanja i uživanja u zelenim štapićima naglo smanjena te godine.

E , da se vratim na priču sa početka. U neko doba kasno popodne okolo 5, morebiti i 5 i po da je bilo, zvoni meni neko na vratima stana iznad TAĐ-a. Znalo se da u to vreme „dotur“ spava ili tek pije kavu poslje popodnevne dremke, ali, Bože moj! Nako snen skočim sa otomana na vrata, misleć da je neko od familije, kad oš! Na vratima čojek od jutroske iz ambulante, dodio da mu prepišem neke ljekarije za mater i uspit dok je čeka na to pita me: „Da li Vi doktore stvarno volite šparoge? Čujem kako o njima pričate iza šaltera.“
„Kako bi se ugušio u njima samo da ih ko nabere!“ biće da sam odgovorio nedižuć pogleda sa riceta i kartona. I na tome se završio naš razgovor o šparogama.
„Pozdravi mater i neka redovito pije ljekove i tako to...“,
Reče mi on na vrtatima kako je bio na pecanju na Krki oko Brljana, pa na svoju ruku mi donese malo šparoga.
„Evo saću i donjeti, samo da i povadim iz gepeka.“
I siđe niza škale, ja se zera uljudi pred ogledalom a on već se popo nazad i nosi u rukama...

Sad mi stvarno trebate vjerovati na rječ, ako sam koju dosade i zerka slaga, ovo je živa živcata istina:
...u rukama nosi DVI VREĆE (od grožđa) šparoga!

 
 

„ Ma ubra bi ja još, ali nisam ima više vreća u autu! Rodile kukače uz Krku, sve u oči upadaju kolko i je!“
I sade se ne mogu načuditi da mi neko koga sam prvi puta vidio prije par sati u ordinaciji, isti dan donese na kućni prag dvi vreće, a bilo je brat bratu cirka 40 kili, šparoga i kukača!
Ma ni kavu nije htio popiti, kaže žuri kući da očisti ribu koju je upeca, pa da baci na gradele. Sin materin iz Varivoda koji je doša pred Uskršnje praznike kući iz Njemačke, nažalost ime sam mu zaboravio, ali ovaj događaj mi je trajno osta u pamćenju.
A kako i nebi, kad je poslje nastupila tarapana kako očistiti toliku količinu hrane iz divljine. Namah pozvah baku Danicu, ujnu Nives, tetku Vesu i snajku Gogu Radovanovu, a našla su tu na pomoći komšinica Ružica Bokunova i naravno popela se iz ambulante čistačica Duška Zdravina (Jelača). Donesoše i kese za zamrzavanje sa sobom. Moba od šparoga! Uvatiše se svi za po vrpu ispred sebe, pa kidaj meke glavice, neko i po dva puta dok se lako lomi, ja vičem:
„ Samo glavice, vidite li kolko ima, nemam toliki zamrzivač!“, a tetka Vesa kaže:
„Aj muči kibogate molim, šteta bacati doklen je mekano za jesti“.
Ujna Nives mi kriči:
„Aj trči u zadružni dućan, još nije zatvorio, neće biti kesica za zamrzivač dovoljno“.
Bokunuša kuva kave, i veli:
„Prošlo je 7, biće da je zatvoreno, al vidi ima li kod Dragana Borka u dućanu.“
Ma odletio sam ja ki tica do Zadružne, pa i kod Borka, i kod Mandića u „Ernestinovo“ i kod Grozde Đurice u „Dinarke“ i edvo nađo dva maca kesa. Dotlen su šparoge i kukače bile spremne za pakovanje, pa ubacišmo u kese i komšija Bokun Zoran zavari ih na Gorenje „varček“ aparatu koji pravi i vakum.
„On je ipak od te struke za zavarivanje u Šibeniku i bio„ - rekla je ujna Nives, i odma dodala u zafrkanciji:
„A kaš meni napaviti gradele ki šta si doturu?“
Ali komšija se nije dao omesti pa reče:
„Elektrode su spremne, samo treba zavariti, ali oš li imati šta na nji metiti da i isprobamo?“
„A , naće se štogodice, makar vatala spuže po Đurasovom vrtlu!“ – Nives će u istom tonu.
Sve u svemu spakovasmo mi u vakumirane kese najljepše djelove šparoga i kukača, nešto stalo u mali zamrzivač kod mene, a ostalo sam prebacio kod ujne. Pa ionako će ih ona „spremati i zame i zase, pa da se ne tumbaju okolo“, šta smo u smiju svi prokometarisali.
I šta na kraju kazati, te godine sam se najeo šparoga i kukača ki nikade!!


..................................Šparoge, radić i endivia dvije iljade i sedme...


SPECIJALNI PRILOZI (kliknite i pročitajte):

PRILOG 1: ŠPAROGE

PRILOG 1 DRUKČIJI: ŠPAROGE

PRILOG 2: RICETE ZA JELA OD ŠPAROGA 1. dio

PRILOG 3: RICETE ZA JELA OD ŠPAROGA 2. dio

Tetka Desa, ćaćina najmladja sestra koja sada živi u Zagrebu, pričala mi je jednom zgodom „kako su kao dica u Bogatićima prominskim, pivali kad se išlo u šparoge “:

ŠPAROGA NAROGA PRUŽI MENI DVA ROGA
JA CU TEBI ZELEN LIST, KADA DOĐE BLAGOVIST!

I kako se ostavljaju ŠPAROGE ZA ZIMU prije neg su škrinje i ormari za zamrzavanje ovladali:
Uzeti šparoge i isjeći im glavice. Na špaker staviti u lonac vodu i pustiti da prokuva. Kad voda prokuva, posoliti je, a zatim spustiti isječene šparoge i kuvati ih 1—2 minuta. Izvaditi šparoge iz ključale vode, staviti ih u hladnu vodu i držati ih u njoj 20 minuta. Zatim ih staviti da se ocjede. Staklenke dobro oprati i osušiti. Šparoge složiti u staklenke i naliti vodom kojoj treba dodati malo octa, sok od 1/2 limuna i malo soli. Preko napunjene staklenke staviti otopljeni maslac ili mast, koji štite da zrak ne ulazi. Šparoge ostavljeni na ovaj način mogu trajati i godinu dana, a neće se pokvariti. Prije upotrebe skinuti mast i šparoge oprati u mlakoj, a zatim u hladnoj vodi. Svaku staklenku povezati čistim bijelim platnom, a zatim pergament-papirom i uvezati ih špagom.

Moja mater Andjelka kod čišćenja šparoga za zamrzivač, uvjek ostavi donje drvenaste krajeve i osuši ih, pa od toga sprema čaj koji krepi organizam. Vrškove šparoga blanšira (u vodi da baci jedan ključ!) i onda ocjeđene i prohlađene sprema u kese i zamrzne. Kod kasnijeg spremanja ako ih kuva onda odma smrznute stavlja u vodu. A vodu u kojoj se poslje kuvaju šparoge obavezno ostavi za popiti ki čaj ili naprvi falšu juhu.


..................................Šparoge iz Voševaca dvije iljade i sedme...

Evo recepta u koji su ugradjeni savjeti moga ćaće Branka, koji je zna đe ima kuka na Krki od Roškoga Slapa do Brzice:

Kukače sa jajima:
I kuke i šparoge se prave jednostavno, prstima se slome na male prutiće (5-6 cm), dok stabljika puca, kad više ne puca nego se savija taj dio bacimo ili ga vežemo koncem u jedan snop i skuvamo ga zajedno sa mekanim dijelom da nam da bolju juhu.
Šparoge se kuvaju kraće od kuka, prvo stavimo tvrđe dijelove u malo posoljene vode, a za 7-8 min dodamo i mekane vrhove, kuhamo još 5 min. i šparoge su gotove.
Kukače kuvamo na isti način u malo više vode i to 20-ak minuta.
Kuke ili šparoge serviram sa tvrdo kuhanim jajima, zalivene maslinovim uljem i sa malo kvasine, (neko ih servira bez vode u kojoj su se kuhale, a ja baš tu vodu - juhu volim), može se isjeckati i malo mlade kapulice na kolutiće i zajedno izmješati.



............................................................Kuke sa jajima...

Omlet od šparoga:
U prosudi na maslinovom ulju ufrižim pola glavice kapule, dodam očišćene i isjeckane dvi - tri slane srdele, malo feferona i šparoge (vrhove i meki dio), malo posolim, dodam zerka vina ili vode (pola decilitra), poklopim tavu i na tihoj vatri tako ostavim 7-8 min. da šparoge omekšaju u pari, Otklopim tavu i pojačam vatru da višak vode ispari, užbatim par jaja i prolijem ih po šparogama. Jaja ne presušim i omlet je gotov za smoćiti sa domaćim kruvom ispod peke.

PAŠTA ŠUTA OD ŠPAROGA I KOMORAČA

Skuvam paštu po izboru, ocjedim i odma vratim u teću pa je prelijem sa žlicom dvi maslinova ulja, promješam i poklopim, tako se neće ljepiti i zdekati. U isto vreme u tavi na maslinovom ulju ufrižim čen -dva bjelog luka koga ne čistim, nego ga samo ploštimice nožem srsnem da pukne opna, kad počme cvrčiti izvadim iz ulja a dodam nasječenu kapulu, ufrižim, pa na to dodam i pancete na kockice, pa šparoge, sve to malo promješam i zalijem vinom. Kad vino malo ukuva sklonim sa vatre pa to prelijem vrhnjem i začinim nasjeckanim komuračom, malo bibera i ako još treba soli, i sve pomješam sa paštom. Odozgo pospem sa ostatkom komurača i izgratanim parmezanom.

Šparoge sa jajima utvrdo

Odstranite divljim šparogama tvrdi izdanak. Meke vrhove stavite u slanu kipuću vodu i kuvajte dok ne omekšaju. Ocijedite ih, začinite uljem, kvasinom, solju i biberom. Servirajte ih ohlađene s na pola prerezanim tvrdo kuhanim jajima.

JOŠ SPECIJALNIH PRILOGA:

ČERNOBILJ

BJESNILO

E to nije sve o šparogama.

Ja se ne sječam kuće u Kistanjama i kasnije po Bukovici koja nije imala baremo jedan pitar iz koga su cjele godine visile šparožine mekanih iglica. Obično su stajale ki kod nas na kredenci, na kraj, da šparožina izdavo pada. Ko je nedaj Bože prima injekcije u ambulanti u Kistanjama sigurno se osim njih sjeća i šparožnjaka koji je dominira previjalištem, a koji je uznjegovala medicinska sestra Sovjetka Mažibrada.


...........................................................Ki u ambulanti nekad...

Asparagus sprengeri
Porodica: Liliaceae

Asparagus je u Evropu donešen iz zapadne Afrike. Asparagus je biljka za ljubitelje cvijeća sa malo iskustva. Vrlo lagan za održavanje. To je biljka sa dugim, tankim, granama i sitnim igličastim listovima i sitnim bijelim cvjeticima. Ima preko 300 razlicitih asparagus vrsta.
U ljeto ga treba redovno zalijevati, nedjeljno djubriti od marta do kraja augusta. Asparagus densiflorus podnosi i direktno sunce i pogodan je kao balkonsko cvijeće.
Razmnožavati se može iz sjemena ili dijeljenjem korijena na više dijelova ( kod dobro razvijenih biljaka). Ako se asparagus osuši, treba sve grane odrezati skoro do zemlje, dobro ga zaliti i držati vlažnim. U najvećem broju slučajeva, pri vlažnosti, počnu ponovo da rastu nove mladice.
Viđa se svuda, kako u gradu, tako i na selu. U sobi voli mnogo svjetlosti i temperaturu od 10 do 15°C. U povoljnim uslovima razvija se do 1 metar u širinu, a izdanci-grančice dostignu i po dva-tri metra dužine.
Cvjet mu je neugledan, vrlo sitan, mirišljav, bjele boje, a i njegovi crveni plodovi su veoma interesantni, ovalni, na vrhu malo povijeni, pa ga cvetovi i plodovi čine veoma dekorativnim u njegovim, gustim igličastim listićima. Prilagođava se lako, pa se može naviknuti i na jako sunce, na mestu gde može slobodno širiti grane na sve strane. Voli često prihranjivanje. Presađuje se svakog proleća u veće saksije, zato što ima jako razgranate žile sa mnogo malih krtolica. Ljeti ga treba obilno zalivati i češće prskati ustajalom vodom, a zimi ređe, ali se ne smije dozvoliti da mu se zemlja u saksiji sasvim sasuši. Preporučuje se razmnožavanje djelenjem korjena, jer će se na taj način brže dobiti nove i jače biljke, a mlade biljke se mogu od sjemena množiti.


..........................................................Njam - njam...

I JOŠ SPECIJALNIH PRILOGA:

BRANJE ŠPAROGA ZA NEZNALICE

ASPARAGUS MARITIMUS MILLER morska

ASPARAGUS OFFICINALIS LJEKOVITA ŠPAROGA

ASPARAGUS RECIPES

ASPARAGUS TENUIFOLIUS LAM TANKOLISNA

ORNITHOGALUM PYRENAICUM

ŠPAROGA - ASPARAGUS ACUTIFOLIUS

TAMUS COMMUNIS L



Nema više...