 Maleševića dvokatnica. Tezge godinama kasnije... |
Štorija prva: Svi se manje više sjećamo limenije kajina, korita i vidra u kojima su nas matere kupale, dok ne prevladaše kade i kupatila. |
(To smo mi poslje vježbali u školi dok ogriješ ruke porod onih visokih peći u razredu, kad si kao redar pa moraš ložiti vatru. Stisneš šaku u šaki i poslje svakakvi zvuci izleću. Drago Reljić je zna imitirati zvuk ki da prdiš, a poslje ga Nikola Macura Dele napa kad mu je to uradio dok je odgovara kod Mlađe Despenića biologiju, pa ga Mlađo posla na mjesto: nešta šta nezna, a najviše šta prdi ispred table - mi zacenili od smija, a Dele pocrvenijo od ljutine. “Aj šta neznam” - kaže on meni u klupi (zajno smo sjedili od petog do osmog razreda), -“ al njesam srećemi prno, to je Drago sa rukama imitira, a Mlađo nije vidijo, pa misli da sam ja!“
To mu Drago vratio za oni blam kad ga je Dele navuka da pogađa kolko ima “nuvaca gvozdenije u ruci”, pa ako pogodi sve će mu dati za marendu kod Rajkana u robnoj. Dele stiska ručetine jednu u drugu, i lupka po koljenu, a iznutra se čuje ki da zveckaju limeni dinari, pogada Drago:
2 dinara i 30 para - Nije!
3 dinara i 50 para (misli, kupiće i sestri Dragici sengulić) - Nije.
3 dinara i 70 para (učinilo mu se da je više novčića zazvecalo) - Nije!
Raširi Dele ručetine i u njima NIŠTA! Zna je potrefiti da se zvuk iz šaka čuje ki dinarčiće da treseš, a Drago osta bez sengulića i za se i za sestru bliznakinju! )
A iz gužve se čuje glas:
"Navali narode, još malo pa nestalo! Kupite čudo od kajina, ćulaj ga, udaraj, bacaj i ništa mu nemereš! Nećete ga razbiti lako, nema kalaja, vavjek je isti! Navali narode!
"O vraže se belji, šta je ovo? Ma, dela da vidim to čudo. Dela, tamodese mala da đed prođe!"
"Još samo desetak pa nema! Nagrni narode!"
" Kake ti to kaine imaš mali, dela da đed vidi?"
"Plastični strikane, plastični su najbolji. Viš, vrljdeljneš ga i ništa mu."
"O, sreću mu vrak nosa, gledaj čuda. Dajde mi nama dva, da punesem babi."
Malo kašnje, skoro predveče, kad se obedilo ono šta je još odnekidan skunta da treba na Arandela uraditi, i zericu ugrijan od bevande poslje janjetine u Zadružnoj, cim je otvorio avlijsku kapiju, takoreći još je šantaler drža u ruci da ne posrne na uni kamen šta je odredio da ga da vragu svakiput kad se supjan vraća kući i vavjek nanj zapne pa namak pane nanus pa potom stara zna da se sinoćke zeru više dovatijo (a mure biti da je njega šantaler pridržava da nezapne za uni kamičak namak dočim prekorači kapiju).
"Stara, o stara, edal'te!?"
"Evo me kod ovaca, saću ja, saću! Bome ti zadračijo na Sajmu!”
“Edva som nagna ovog vraga Milu da podemo u selo. Dod'der viditi kaina šta sum donjo.”
"E, kaki l' su to sat vražiji ižinji?"
"Mudernizacija. Nemeš i macom razbiti!"
“Ma muči?! Tako divaniš?“
"Muš stare kainine nama u draču u gornjoj ogredici. Neš ove satrati dok si živa i ti i ja."
"Ajme, vide čuda, laganli su."
"Goril ti vatra u špakeru?"
"Dašta neg gori."
"Metide u edan vode za nuge, dok ja dam kunjma."
"Ja odo ovcami dati, a ti ga skini kat se voda ugrije."
"Aj' ti aj', sam ću ja to kašnje."
Vratio se ded u kužinu, pa da će skinti kain i vodu, kat, ni kaina, ni vode. Sav se na vatri izvitoperio, probušio, a ona plastika usmrdila svu kuću.
"Em ti Svetoga, šta ovo sade !?"
"Šta tje sat vraže!?"
"Ma, gledaj ti čuda ot kaina. To... - to kain! A,a, ma kaki, nema do unije limenije, reka sam ja!"….
...............................
Štorija druga:
Kad se poslje dugog niza godina nakon drugog kanala na UKV (UHF) počeo ekperimentalno emitirati i treći program na TVZ, odjednom je ponovo aktuelizirana upotreba limenije kajina.
1972. Počinje stalno emitiranje Drugog programa Televizije Zagreba.
1988. Počinje emitiranje Trećeg programa Televizije Zagreba.
Pojačani signal sa Alana na Velebitu bio je dovoljan da sa pinjurom umjesto antene gledaš Dnevnik u sedam i po. Ali se teško prima signal trećeg programa, pa su se na pijaci ili u kafićima često mogle čuti preporuke kako se rješiti tih muka i gledati treći eksperimentalni program TVZ u Kistanjama.
- Koju antenu treba kupiti, a sobna ne vata treći?
- Jopet stavi unu riblju kost i ustreli je ka Splitu paš viditi sliku!
Rečeno učinjeno, opet provlačenje antenskog kabla koji smo sklonili na šufit još odprije odkade se moga gleti prvi i drugi na sobnu antenu sa pojačalom. Ali slike i dalje nema, neg se teke nazire a su dosta „snjega“ (šta bi Ljuba Čaušova onije ranijije godina, kad je televizija tek stigla u Kistanje, rekla: “ napada snjeg po anteni, pa je slika loša”).
Kod Jamca ispred Odiseja:
- Ma metni i onaj limeni kajin iza antene, ondaš bolje vatati sliku!
- Vidi vraga manjtoga! Šta se odekare u svašta pačaš? Kajin na antenu? Neš nužerine prati na krovu???
- A deš ga kupiti?
- Ima li kod Marka u Željezari?
- Nema, proda zadnji desetak koji mu stoje još otkade. U magazinu se naprašili još kad su i on i Ministar zaćulali ukraj nama poslje preseljenja radnje iz kuće Jankovica, niko i' nije kupova godinama.
- Eto vraže, de sade naći kajin?
- Ja ču da ima u Bjevčanima u Zadrugi!
- Es manjt, juče ja bio i nema, poslje produljio, a bome niti u Nuniću niti u Erveniku. Sve se trgovci iščudavaju šta li vaka navala za kajinima od lime, ko to još kupuje kad ima ljepije majliranije i plastićnije.
-Bome, ja ću šutra zorom ranom nama kreniti put Parčića, pa ako tamo nema onda nide na kugli zemaljskoj nema...
Prošutra kod Veljčine u kafiću:
- Ma promisli se, nema kajina u Parčićima. Kaže zadnji proda u Prklje. Ja u Prklje, kuću štaću, poznam ljude, rodbina preko babe, bar da uzajmim nakoji dan, a uni kajin metili prascima da iju meću! Uskočim u svinjak pa rasćulam prasad od kajina. “Ajvam vrak meću neodnjo”, kažem ja njima i uzmem uni kajin, više kajinić, a sotone ga svoga većke isćulale po avlijici. Kvragu de se smećem, veljo sebi, al jopet potreba je za kajinom, pa uze ga ja, a štaću, neka je kaljav. Kad sam se vrća kući, zerka sam ga obrljka u Krnetskoj lokvi, teke da nemećem naki na antenu.
- I? Edali slike?
- Ko mure izdurati dok se ne pojavi signal popodne da isprobamo ižinj teknike i vidimo tri programa u svojoj kući. Izverem se ja na krov, namaknem ovi kajin straga na antenu, privežem ga žičetinom kako sam zna, i undak ćaća kot televizije , a mater u avliji, pa se dovikujemo.
Ćaća: desno mutaj.
Mater: mutaj desno!
Ja: vrti unu cjevinu sa antenom udesno.
Ćaća: nevalja, ljevo mutaj.
Mater: mutaj ljevo!
Ja: vrti unu cjevinu sa antenom uljevo.
Ćaća: još zeru, tako!
Mater: zerka još!
Kad uno, umh! Ja ništa ne diram, neg gledam sa krova kroz prozor komšinice Mare de slima radipet, pa se nešta zanjo, zamal da vrcim sa krova.
Ćaća: e tako, stani!
Mater: Dosta,dobro je!
Ja veljo za se, vraga dobro kad njesom bliže da vidim ispod radipeta!
Mater: slazi otle, i pripazse! Nemuj šta soriti!
- Vražijoga berekina, vide li išta?
- El kod Mare, zavraga , slabo! E!
- Slabo u nje? Sve kipi ispod bljuze!
- Bome pojavi se slika su dosta snjega. Ma, jere imam na slici još smetnja? Da nije slab signal?
- Est slab signal iz Splita a sa Velebita još ne emitiraju!
- Mure biti! Ma, isto mi se čini da ga njesi dobro raženta na lokvi...
- Jerbo ti ostalo prasećog dubra....ha,ha ha
- Mura da je slika loša zato ...
- Ižinj ki ižinj. Dušemi, edan mi reče da je ču da u Bezbradicama edan stavijo nož u kajin pa mu slika sade oštrija!
- Evala ti šta me nauči da njesam sljep kod očiju.
- Ovi iz Brezbradica su to već patentirali, nikako drukčije i ne mogu uvatiti dnevnik!
Zaneki dan kod Ćevića na balotama:
- Mora sam se jopet verati na krov i slimiti kajin da ga zeru bolje isfregam. Ko bi zna? Unda, kade sum jopet uzo VIM i zera pržine iz Smiljčića pa izgreba kajin da se cakli - namak sam oštrom slikom na televiziji progleda. Veli maja: -Viš ti kako to sve cakli i šareni (a šareno i manjitu drago!) a bume sve se do Zagreba vidi.
- A muj neće sve mu vrag neodnjo!
- Kakoš i viditi išta kad ti kajin landrlja ispod antene, ko ti reka da ga privežeš za cjev ki mački čaku o rep? Nije to to!
- Bolje ga slimi sa kuće i natakni na bačvetinu za galicu u vinogradu pa vježbaj ki na bubnjeve! Ha Ha Ha…
Utom Slave baci bombis i izbi četri punta i dobi partiju, pa sa Binom ode na teletinu sa krumpjerima ispod peke. Mi odošmo gleti treći program TVZ, ko s kajinom ko brežnjega….