................ Trud? VI Meždunarodnogo Kongressa slav?nsko? arheologii. Tom 1: Problem? slav?nsko? arheologii, str. 382-393, Moskva 1997. Works of the VI th International congress of Slavic Archaeology. Volume 1: Problems of Slavic Archaeology, pp. 382-393, Moscow 1997 Do nedavno se ništa nije znalo o srpskom pogrebu iz vremena pre konacnog primanja hrišcanstva. Poslednjih godina je ustanovljeno da su Srbi imali pogreb razlicit od ostalih Južnih Slovena, da su pravili pogrebne humke. Slicne su mogilama Zapadnih i Istocnih Slovena, narocito nekim u Poljskoj. Te humke su samo uslovno grobovi, jer ne sadrže ostatke pokojnika, koji su najcešce bili spaljivani. Zato te humke treba videti kao ostatke spomenika podignutih umrlim prilikom pogrebnih obreda. U narodu su poznate pod imenom "gromile". To je izraz kojim su nazivane i praistorijske mogile. Takvi toponimi oznacavaju nalazišta sa srednjevekovnim humkama, na kojima mogu biti velike bronzanodobne mogile (Gromile kod Srbinja i Knina). U novije vreme cešci je naziv "gomile". Smatra se da je gomila hrpa bilo cega (zemlje, dubreta, kamena, itd.), dok je gromila nešto posebno, humka koja sadrži nešto. Zabeležena su shvatanja da su gromile podizali pagani, da su se na njima molili Bogu, prinosili žrtve i "kuda bi se dim povijao na tu bi se stranu okretali pri molitvi", kao i da su na njima krštavana vanbracno rodena deca. [1] Prve gromile je 1898. godine istraživao Vejsil Đurcic, ali je mislio da iskopava praistorijske mogile, iako je u nekima našao predmete ranovizantijskog doba. [2] Mnogo docnije, 1957, Pavao Andelic je sproveo mala iskopavanja oštecene gromile u blizini Konjica, i opredelio je kao slovenski grob spaljenog pokojnika VIII stoleca. [3] Pet gromila istražili su na savremen nacin Vasil Boroneanc i Jon Stinga, na Velikom Ostrvu u rumunskom delu Dunava, 1976. godine. [4] Oni su ih pravilno datovali u VII stolece, ali su ih bez osnova pripisali domorodackom, dackom stanovništvu. Otkricem nalazišta gromila u Ljuticima kod Pljevalja, usledila su obimnija istraživanja u Jugoslaviji. Tamo je Dragoslav Srejovic 1985. godine otkrio prvu srednjevekovnu humku, a u periodu do 1991. godine istraživano je 8 gromila. Kada su i kod Prizrena pod planinom Ostrovicom nadene gromile na 1550 m nadmorske visine, postalo je izvesno da se Srbi po gromilama razlikuju od ostalih Južnih Slovena, što je u skladu sa podacima pisanih izvora. Zatim sam istraživao 1993-1994. godine nalazišta zapadno od Drine, koja su u potpunosti potvrdila tu pretpostavku. O pogrebu Srba u srednjem veku ostavili su podatke arapski naucnici Al Masudi i Al Bekri odnosno Ibrahim ibn Jakub. Navodim prevod podataka Al Masudija prema prevodu na ruski koji je objavio A. J. Garkavi: [5] "Pleme koje spomenusmo pod imenom Sarbin, spaljuje se na ognju, kada im umre vladar ili starešina; oni takode spaljuju njegovog jahaceg konja. Oni imaju obicaj, slican obicajima Indusa; to smo delimicno pominjali napred u ovom delu, pri opisu planine Kabha i hazarske zemlje, kada smo govorili, da se u hazarskoj zemlji /kod hazarskog vladara/ nalaze Sloveni i Rusi, i da se oni spaljuju na lomacama". Iste podatke o Srbima ponavlja Ibrahim ibn Jakub. [6] Tadeuš Levicki je izneo mišljenje da u ovim opisima nije rec o Srbima, jer su Srbi Jugoistocne Evrope (odnosno Dalmacije) u X stolecu vec bili pokršteni, a Srbi sa Labe i Solave su bili pokoreni i uništeni od strane Nemaca. [7] Zato je pretpostavio da je rec o opisu pogreba kod Poljaka. Ovaj stav je neodrživ iz više razloga. Ostavljajuci po strani problem položaja Bele Srbije, koja se može tražiti oko gornje Visle i u Zapadnom Pobužju, i problem Srba na Labi i Solavi, videcemo da se arapske beleške odnose na Srbe iz rimske Dalmacije. Pre svega, Al Masudi nije licno bio svedok pogreba Srba, jer nikada nije ni putovao po slovenskom svetu. On je podatke prikupio u pogranicnim krajevima prema Vizantiji, kako je to pokazao A. J. Garkavi. [8] Izvor njegovih podataka mogli su biti pre svega Sloveni naseljeni u Maloj Aziji, koji su prišli Arapima. [9] Zato je ocigledno rec o Srbima rimske Dalmacije, a ne o Srbima na severu. Ti podaci se ne odnose na X stolece, kako je to mislio T. Levicki, vec na VIII stolece. To proizilazi iz naroda koje Al Masudi nabraja u istom poglavlju sa Srbima. To su Langobardi, cija je država uništena 774. godine. Zatim se u istom poglavlju navodi mocan narod Avandža, koji mogu biti samo Avari odnosno Obri, [10] a i oni su uništeni izmedu kraja VIII i pocetka IX stoleca. Tu se spominju i Duljebi, kojih više nema u vreme Al Masudija, itd. Pošto Masudijevi izvori poticu iz VIII stoleca, iz vremena kada dalmatinski Srbi još nisu konacno pokršteni, nema razloga da se njegovi podaci ne odnose upravo na njih. Raspored otkrivenih gromila uglavnom se podudara sa granicama rimske provincije Dalmacije (sl. 1). To odgovara podacima iz pisanih izvora IX-X stoleca, kako grckih tako i latinskih, da Srbi žive u Dalmaciji. To je prvo podatak Anala Franackog kraljevstva , iz 822. godine, da Srbi "nastanjuju veliki deo Dalmacije". [11] Zatim sredinom X stoleca car Konstantin VII Porfirogenit beleži da su Srbi od cara Iraklija dobili oblasti Dalmacije za naseljavanje, u kojima i žive u njegovo vreme. [12] Car jasno odreduje samo granice u primorju: od zaliva Boke Kotorske na jugoistoku, do reke Cetine na severozapadu, ukljucujuci velika dalmatinska ostrva, Korculu, Mljet, Hvar i Brac. Gromile mogu biti od kamena ili zemlje, što zavisi od tla na kome su podignute. Pokojnik je spaljivan, ali gromile po pravilu ne sadrže izgorele kosti. U njima se može naici na slagan kamen, grumenje izgorele zemlje, cumur, ulomke grncarije, ponekad gvozdene klinove i retko druge nalaze. To pokazuje da se pogrebni obred sastojao od dva posebna cina. Prvo, pokojnik je spaljivan ili sahranjivan na drugom mestu. Drugo, podizana je gromila, odnosno spomenik pokojniku. Pokojnici su verovatno spaljivani na posebnom mestu, koja još nisu istraživana. Na njihov moguc položaj ukazuju toponimi kao što su Palež (5 slucajeva), Paljevina (2), Izgorenica, Požari, Garište. Ti toponimi u blizini gromila, obeležavaju visove koji se nalaze uglavnom zapadno od nalazišta gromila, ponekad udaljeni i više od jednog kilometra. Izuzetno se i sama nalazišta tako zovu - Paljevine u Ljuticima kod Pljevalja. Zanimljivo je da se na istocnim stranama može nalaziti neki vrh zvan Konjska glava (4 slucaja), ili Kobilja glava, Konjski brijeg, Konjsko, Vrana glava, Vranovina, Vranjevina, Vranjak, Kopito. Ucestalost ovih toponima na istocnoj strani nalazišta može se povezati sa podatkom iz arapskih izvora da su Srbi spaljivali i pokojnikovog konja. Izgleda da je pokojniku podizan spomenik (gromila) približno istocno od mesta gde je spaljivan, u pravcu vrha u verovanju povezanog sa konjem. To je nesumnjivo odraz tada još živih indoevropskih shvatanja o putu duše posle smrti. [13] Takvo poreklo pogreba Srba potvrduje se orijentacijom gromila, prema padinama na kojima su smeštene. Najcešce su na zapadnim padinama (88 slucajeva), severnim (4) i istocnim (3); za sada nisu zabeležene na prisojnim, južnim stranama. [14] Otvoreno je pitanje šta se radilo sa pepelom spaljenog pokojnika. Postoji mogucnost da su izgorele kosti izlagane iznad gromila, u drvenim gradevinama. To je obicaj poznat kod Slovena severnih oblasti. [15] Da su izgorele kosti najverovatnije bacane u reku, pokazuju gromile sa Velikog Ostrova u Dunavu. Tamo je u pet istraživanih gromila nadena jedna izgorela i jedna neizgorela ljudska kost. [16] U tim gromilama nadene su brojne životinjske i riblje kosti. Zato se cini da su obe ljudske kosti dospele u gromile slucajno, da nije bilo namere da se kosti pokojnika sacuvaju. Pošto je sastav tla na Velikom Ostrovu povoljan za ocuvanje arheoloških ostataka (pesak i les), izgorele kosti bi se sacuvale da ih je bilo. [17] Preostaje da je pepeo pokojnika bacan u Dunav. Nije jasno šta se radilo sa pepelom pokojnika tamo gde nije bilo reka. Sacuvan je i danas obicaj kod Srba da se odeca umrle osobe veša o grane drveca pored potoka. Zato se može pomišljati da je pepeo pokojnika vešan u necemu na grane drveta ili na drvene stubove. [18] Obred podizanja gromile sastojao se u pravljenju obrednog staništa, spaljivanja tog staništa i potom njegovog zatrpavanja. Na kraju je na istom mestu podizan spomenik od drveta. Ostaci obrednog staništa nalaze se na dnu gromila. Ponekad se teško mogu razlikovati od temelja spomenika koji je podizan nad njima. To je narocito izraženo u stenovitim krajevima, gde su staništa gradena na kamenim temeljima. Trag drvenog staništa može da se ustanovi samo ukoliko ne izgori do kraja, pa ostanu ugljenisani ostaci temeljnjaca. Ukoliko drveno stanište potpuno izgori, jedini trag može biti nagorela zemlja u tlu, a gde je stena, nema ni takvog traga. Najvece gromile sadrže ostatke kuce sa obaveznim obrednim ognjištem (sl. 2/1). Imaju strane dužine 4,5-5 m (Ljutici, Veliki Ostrov), a ima ih dužine 9 m (Petrovac). Gromila na Velikom Ostrovu sadrži ukop za obredno stanište, sa crepuljom kao dnom obrednog ognjišta ili peci. Takve gromile u Dalmaciji su nadzemne. Kada su smeštene na padinama, jednom stranom su ukopane, a suprotna strana je podzidana. Ona imaju ognjišta u sredini, nacinjena od tankog sloja gline ili u cetvorougao naslaganog kamena, ogradenog nasaticno postavljenim kamenom. Ova kamena ognjišta izgledom i velicinom podsecaju na podnice zabeležene kod severnih Srba u oblasti Solave i Polablja. [19] Manje gromile sadrže stanište bez ognjišta. U srpskom domacinstvu uz kucu se podižu manje zgrade (vajati), uvek bez ognjišta, za oženjene clanove porodice. [20] Istraživana je samo jedna odgovarajuca gromila, u Uzdolju kod Knina (sl. 2/2). Ona je sadržavala kameno postolje strana dugih 2 m. Možda ima takvih zemljanih gromila, a koje još nisu istraživane (Zakmur, Durmitor, itd.). Njihovo postolje, opet smešteno na padini, bilo bi nasuto izmedu drvenih zidova. Slicna su staništa pravougaone osnove (sl. 2:3) koja mogu biti kamena (Ljutici, Petrovac) i zemljane (Seonica). Kamena postolja su dužih strana 3,2-3 m, a kracih 2-2,5 m. Zemljano postolje koje sadrži gromila iz Seonice, nedovoljno dokumentovano, ima izduženu zaobljenu osnovu, ali je nekada verovatno bilo ogradeno drvenim zidom. Takve kuce su pokrivane poluoblicastim krovom od luba (kore drveta - takozvane lubare), ili krovom na dve vode (pokretna brvnara, kucar). [21] Mogu se prenositi, rasklopiti ili vuci tamo gde su potrebne. Kada se podižu na padinama, moraju se podzidati ili uglovima osloniti na kamen ili stub; jedna strana može biti ukopana. Gromile kružne osnove mogu imati ognjište na sredini. One su precnika oko 2-4 m. (sl. 2:4). Ognjište po pravilu ne sadrži sacuvane tragove upotrebe, odnosno vatre. Ognjišta u vidu kružne jame sadrže gromile na Velikom Ostrovu, pod Ostrovicom kod Prizirena i na planini Ozrenu kod Doboja. Ognjište u vidu kamenog prstena sadrže gromile u Petrovcu, kao i Vrbniku i Ramljanima kod Knina. Razlike u vrsti ognjišta uslovljene su prirodom tla i položajem u planini ili polju. Iako u ovakvim gromilama nisu uoceni ostaci zgrada, znamo za njihov izgled iz etnoloških primera. To su staništa u vidu kupe, precnika u osnovi oko 2 m, nacinjena od granja (takozvana sibara, dubirog, busaca, itd.). [22] Najbrojnije su kružne gromile bez ognjišta. Nadene su u Ljuticima, Zubcima, Koritu, Laktu, Cimešama, Resanovcima, Kupirovu, Vrbniku i Ramljanima. Precnika su 2-4 m. Neke gromile se izdvajaju svojim sklopom. U Ljuticima je u osnovu jedne gromile, u stenu, ukopana jama dubine 0,35 m. Njene velicine su 0,8 x 0,6 m (dno), odnosno 1,4 x 0,7 m (površina). Neke gromile su nacinjene od prepravljenih bronzanodobnih mogila. Samo je jedna takva istraživana, u Vrbniku kod Knina. Precnika je oko 15 m. a visine 1 m. Oko središnjeg dela nacinjenog od naslaganog kamena, raspona oko 6 m nasut je prsten, sada sacuvan u vidu zemljanog nasipa. U gromili je naden gvozdeni klin, a na samom dnu trag zašiljenog stuba precnika 0,1 m. Kako su te gromile u celini izgledale još nije jasno. Razlike medu gromilama nisu slucajne. Znacajno je da se one ne razlikuju prostorno, što znaci da je rec o istim pogrebnim obicajima na jedinstvenom kulturnom prostoru. Nesumnjivo svaka pojedina vrsta gromila odgovara društvenom položaju pokojnika. Gromile sa ostacima kuca pripadaju domacinu ili domacici, odnosno starešini porodice. Gromile koje sadrže cetvorougaone osnove staništa, a bez ognjišta, pripadaju ostalim odraslim clanovima porodice. Male kružne gromile bez ognjišta, najverovatnije su decije. Kružne gromile sa ognjištem pripadaju pastirima. Ovakvo razvrstavanje gromila u potpunosti se podudara sa srpskim društvom opisanim na istom prostoru u ovom veku. [23] Dosta cest nalaz u gromila su komadici cumura. To mogu biti samo bezlicni komadici, ili delovi grana. Nadeni su na gotovo svim istraživanim nalazištima (Veliki Ostrov, Ostrovica, Ljutici, Zakmur, Seonica, Ozren, Kupirovo, Vrbnik, Ramljane, Uzdolje). Njihov položaj na dnu gromile ukazuje da bi mogli biti ostaci kadenja, obrednog cišcenja tla. Ostaci zapecene zemlje, ako nisu deo ognjišta napravljenog u gromili, mogu biti razbacani po njenoj unutrašnjosti (Ljutici, Crljivica, Kupirovo, Resanovci, Vrbnik, Uzdolje). Tada su to nesumnjivo delovi uništenog ognjišta u domu pokojnika. [24] U gromilama su nalažene polomljene životinjske kosti, ponekad nagorele (Veliki Ostrov, Ljutici, Seonica, Crljivica, Resanovci, Vrbnik, Uzdolje). To su najcešce kosti ovaca, koza, ali i ptica i riba. To su svakako ostaci pogrebne gozbe - trizne, dace, pomena. Drugi predmeti iz gromila po pravilu su takode ostaci trizne, a ne prilozi. Njihov izbor nije se bitno menjao kroz vreme. Najstarije gromile nadene su u Resanovcima kod Grahova. Jedna gromila je datovana bogatim nalazima (sl. 3:1): novcem cara Valensa (364-378), bronzanim prstenom, gvozdenim kresivom, ulomcima kasnoantickog stakla, sa po 1-3 dela kasnoanticke amfore, tanjira, zdela, bokala, krcaga, velikog lonca, itd. Vecim brojem ulomaka zastupljena je jedino cinija, radena bez upotrebe vitla. Naden je samo jedan ulomak lonca, takode raden bez upotrebe vitla. U gromili su bili gornji i donji deo žrvnjeva rucnog mlina. Sve to zajedno deluje kao polomljeni predmeti domacinstva. Istom vremenu, ili ranijem V stolecu, pripada gromila iz Crljivice kod Drvara, sa delovima lonca radenog bez vitla i kasnoantickog krcažica. Šestom stolecu verovatno pripadaju mnogobrojni nalazi grncarije radene gnjetanjem iz Seonice kod Konjica. U Seonici nema ukrašene grncarije, cak ni jamica na obodu, a ukras je osoben za poznije VI stolece i pravilo u VII stolecu. Istom vremenu, možda kasnijem VI stolecu, pripadaju gromile nadene uz ranovizantijsku crkvu u Cimešama kod Petrovca. One su podignute na sloju ruševina IV-V stoleca. Vejsil Curcic je u tri od 19 gromila našao skelete, a uz jedan skelet je bio par bronzanih narukvica(sl. 3:2). U drugim gromilama našao je "kolenastu" bronzanu fibulu, a u jednoj pozlacenu srebrnu ukosnicu - pisaljku i gvozdeni "rimski" kljuc. Crkva i gromile mogu biti istovremene, pa ukazuju na doba pokrštavanja Srba. [25] Naredni sloj gromila pripada VII stolecu, odnosno dobu od konacnog naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo do doseljavanja Bugara (Ljutici, Veliki Ostrov). U Ljuticima kod Pljevalja su nadeni delovi vizantijskog posuda radenog na brzom vitlu, medu kojima i deo dna zeleno gledosanog mortarija. (sl. 3:3) [26] Na Velikom Ostrovu je nadena grncarija radena na vitlu, ukrašena uglavnom cešljem, slicno nalazima iz naselja na desnoj obali Dunava [27] i nekim komadima iz Ljutica(sl. 3:4). Slicne cešljem ukrašene grncarije, radene na vitlu, ima kod Srba izmedu Labe i Solave. [28] Na Velikom Ostrovu su u jednoj gromili nadeni vrh strele, a u drugoj šivaca igla, nož i teg nacinjen od anticke opeke. To mogu biti prilozi. Ulomci posuda nadenog na dnu su delovi domacinstva pokojnika, a oni nadeni u gornjem sloju su ostaci trizne ili dace. Najmlada gromila, iz Uzdolja kod Knina, pored životinjskih kostiju, sadrži samo ulomke grncarije (sl. 3:5). Skoro sva je radena na vitlu, a ukrašavana je cešljem i šiljkom. Na jednom komadu se nalazi rebro ukrašeno pecatanjem. Takvih ulomaka ima na obližnjim utvrdenjima. Gornje datovanje ove gromile odredeno je franackim osvajanjima pocetkom IX stoleca, u ratu sa Vizantijom 799-812. godine. Malo je podataka sacuvano o izgledu spomenika podizanih na gromilama. U dve gromile u Ljuticima nadena su po dva gvozdena klina, a u Vrbniku u dve gromile po jedan klin. Može se nagadati da su okivali drvene štitove, ili da su povezivali drvene delove spomenika. Kako su mogli izgledati spomenici na gromilama, pokazuju primeri iz poznog srednjeg veka. To su kameni nadgrobni belezi, stecci, korišceni na istom prostoru kao i gromile. Neki od njih su oblikovani u vidu kuce bez prozora i vrata, sa dvoslivnim ili cetvoroslivnim krovom, a ima ih uglavnom u severoistocnoj Bosni. [29] (sl. 2:5). Mnogo su brojniji oni na kojima je prikazana gradevina sa šest ili više stubova, pokrivena razlicitim krovovima - ravnim, na dve ili cetiri vode [30] .(sl. 2:6) Rašireni su izmedu Polimlja i Neretve, ali i dalje na zapad. Ovi nadgrobni belezi od kamena, podražavaju one pravljene od drveta. Nema sumnje da u njima treba videti "stupove" iz Predanja o prošlim vremenima . [31] Retko se pojavljuju i kameni spomenici u vidu stuba, sa zapisom [32] .(sl. 2:7) Iz novijeg vremena sacuvani su drveni okviri iznad groba, koji služe da drže humku da se ne raspe. [33] (sl. 2:8) Gromile su grupisane najcešce u male skupine do 30 humki, zatim u skupine od 100 do preko 500 gromila, i na kraju u skupine sa oko 60-70 gromila. Smeštene su duž puteva (cesto rimskih), na prevojima, planinskim i brdskim kosama. To su po pravilu predeli povoljni za stocarenje. U primorju, kod Knina, to su stenovita polja iznad plodnih dolina, na nadmorskoj visini oko 350 m. Najviša nalazišta su na preko 1500 m nadmorske visine - na Ravnoj gori pod Ostrovicom kod Prizrena, na Durmitoru i drugim planinama. Ovo jasno pokazuje da su se Srbi nekada bavili pretežno stocarstvom. Da se život zaista odvijao u planinama, pokazuju toponimi tipa "igrište". Prema Predanju o prošlim vremenima igrišta su mesta društvenog života, gde se okupljalo stanovništvo okolnih naselja. [34] Takvi toponimi se kod Srba nalaze po pravilu na vrhovima planina ili uz njih. Za okupljanja su igrišta korišcena do pre 20-30 godina. Na planini Trebavi to je Igralište (nadmorske visine 480 m), gde se narod okupljao za Božic, bez sveštenika; na Kopaoniku pored Ibra je Igrište (1088 m); pored reke Bosne na planini Ravan je vrh Igrišca (1302 m); na Javoru severno od Drine je vrh Igrište (1406 m), na Jahorini zapadno od Drine i severno od Neretve je Igrište (1451 m), a na planini Tari istocno uz Drinu je vrh Zborište (1544 m). Gromile jasno ocrtavaju srpski etnicki prostor u ranom srednjem veku, što se nadovezuje i uklapa u oblasti sa drugacijim vidovima sahranjivanja (sl. 1). Severno od oblasti sa gromilama, u Posavini, nadene su urne u ravnim grobljima u Slankamenu u Sremu, u Dvorovima kod Bijeljine, i u Petoševcima kod Laktaša, blizu Banja Luke. [35] Takva groblja nadena su i na južnom primorju - u Kašicu kod Zadra i u Bakru blizu Rijeke (Duljebi?). [36] Oblast gromila takode omeduju i groblja sahranjivanih pokojnika. To su groblja Koman kulture, koja se prostiru izmedu Ohridskog i Skadarskog jezera. [37] Sada ustanovljen pogrebni obred Srba, popunjava veliku prazninu u prošlosti Južnih Slovena. Ocigledno je da su se Srbi bitno razlikovali od plemena Južnih Slovena, koji su spaljene ostatke pokojnika sahranjivali u zemlju, ili od pridošlih Hrvata, koji nisu spaljivali pokojnike. Ta posebnost se nazire i u drugim vidovima materijalne i duhovne kulture. Srbi su izgleda više podizali nadzemne kuce. Te kuce, kao i položaji gromila, ukazuju na pretežno stocarsku privredu Srba i ratnicku prirodu. To se sve uklapa u podatke o Srbima koje su preneli Al Masudi i Ibrahim ibn Jakub. Na kraju, treba naglasiti da su ovo nova otkrica, koja tek treba usaglasiti sa podacima o Slovenima u oblasti Karpata, gde izgleda ima slicnih mogila. [38] Humki bez ostataka pokojnika ima u Povislenju i u Zapadnom Pobužju, što se podudara sa rasporedom toponima složenim od "Srb". [39] Treba ocekivati da se vremenom slican pogrebni obred ustanovi u oblasti savremenih Bojka, gde se može tražiti zemlja odakle su Srbi naselili rimsku Dalmaciju. [40] Gromile takode treba ocekivati izmedu Labe i Solave u današnjoj Nemackoj, i možda u drugim predelima. Napomene 1. V. Cajkanovic, O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji , Posebna izdanja Srpske kraljevske akademije, CXXXII, Filozofski i filološki spisi 34, Beograd 1941, 136-137. 2. V. Curcic, Starine iz okoline Bosanskog Petrovca, Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini XIV, Sarajevo 1902, 229-255. 3. I. Andelic, Dva srednjovjekovna nalaza iz Sultica kod Konjica, Glasnik Zemaljskog muzeja XIV, Sarajevo 1959, 205-209. 4. V. Boroneant, I. Stînga, Cercetarile privind secolul al VII-les de la Ostrovu Mare, comuna Gogosu, din zona hidrocentralei "Portile de Fier II", Drobeta 1978, Turnu Severin, 87- 107. 5. A. ?. Garkavi, Skazani? musl?manskih pisatele? i slav?nah i ruskih, Sanktpeterburg? 1870, 136-137. 6. T. Lewicki, Obrzedy pogrzebowe poganskich Slowian w opisach podrózników i pisarzy arabskich glownie z IX-X w, Archeologia V , Warszawa-Wroclaw (1952-1953), 151. 7. Isto, 151-152. 8. A. ?. Garkavi, navedeno delo, 120-123. 9. Sveti Teofan, Hronografija , 348, 16-20; 364. 11-15, 30 - 366. 23; 367. 9-12; 428. 24-25; Patrijarh Nicifor, Brevijar , 36. 17-37. 9; Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije , Beograd 1955, 223. 226-230, 241-242. 10. A. ?. Garkavi, navedeno delo, 137: "Podl? ?toga car? iz slav?nskih? care? živet? car? Avandža, ime??i? goroda i obširn?? oblasti, mnogo vo?ska i voenn?h? pripasov?; on? vo?et? s? Rumom?, Ifrandžem?, Nukabardom? i s? drugimi narodami, no vo?n? ?ti ne rešitel?n?". 11. Einhardi Annales, Annales Regum Francorum, Pertz, Monumenta Germaniae I, ad anno 822. 12. Konstantin Porfirogenit, Spis o narodima, glava 32-34, 36; Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II, Beograd 1959, 46-50, 59-63. 13. V. Cajkanovic, navedeno delo, 31, 61; ?. E. Borovski?, Mifologiceski? mir drevnih kievl?n , Kiev 1982, 68-69, 99. 14. P. B. Pande?, Drevneindi?skie domašnie obr?ad? (ob?cai) , Moskva 1990, 280; V. N. Toporov, Zametki po pokoronno? obr?dnosti, Balto-slav?nskie issledavani? 1985, 28-29. 15. Uporediti H. Zoll-Adamikowa, Wczesnosredniowieczne cmentarzyska cialupalne Slowian na terenie Polski I, Wroclaw - Warszawa - Krakow - Gdansk. I-II, 1975, 1979. 16. V. Boroneant, I. Stînga, navedeno delo, 100-102. 17. Za takve primere uporediti G. Wetzel, Slawische H?gelgrdber bei Gahro, Kr. Finsterwalde, Veröffentlichungen des Museums für Ur- und Frühgeschichte Pótsdam 12, Berlin 1979, 1129-155. 18. P. V. Pande?, navedeno delo, 206-207. 19. H. Brachmann, Slawische Stämme an Elbe und Saale , 1978, 23. 20. J. Cvijic, Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje , Beograd 1922, 379. 21. Isto, 350-351. 22. Isto, 349-350. 23. Isto, 374-381. 24. P. B. Pande?, navedeno delo, 207-209. 25. Konstantin Porfirogenit, Spis o narodima, glava 32; Vizantijski izvori II, 49. 26. J. Hayes, A seventh-century pottery group. Excavations at Saraçane in Istanbul, Dumbarton Oaks Papers 22, Washington 1968, 206, broj 23-25. 27. M. i Đ. Jankovic, Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju , Beograd 1990, 21, 101- 103, 110-111. 28. Die Slawen in Deutschland , Berlin, 1985, 26. 29. Š. Bešlagic, Stecci - kultura i umetnost , Sarajevo 1982, 372-379. 30. Isto, 359-371. 31. Povest? vremenn?h let I, Moskva 1950, 15, 211; B. A. Ribakov, ?z?cestvo drevne? Rusi , Moskva 1987, 89-92. 32. Š. Bešlagic, navedeno delo, 104; M. Vego, Zbornik srednjevjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine , Sarajevo 1970, broj 118 i 246. 33. V. Markovic, Drvene grobnice u okolini Rudog, Glasnik Zemaljskog muzeja VII Sarajevo 1953, 357-319. 34. Povest? vremenn?h let I, 15, 211. 35. M. i Đ. Jankovic, navedeno delo, 25, 90, 104-105; I. Cremošnik, Die chronologien der aeltesten slavischen Funde in Bosnien und Herzegovina, Archeologia Iugoslavica XI, 1970, 100- 101; Z. Žeravica, Ranoslavenska nekropola Bagruša u Petoševcima kod Laktaša, Glasnik Zemaljskog muzeja , Arheologija, 40-41, Sarajevo 1985-1986, 161-164. 36. J. Beloševic, Materijalna kultura Hrvata od VII do IX stoleca , Zagreb 1980, 46-48; Z. Vinski, Gibt es fr?hslawische Keramik aus der Zeit der s?dslawischen Laudnahme?, Archeologia Iugoslavica I, Beograd 1954, 71-73. 37. Poslednji je o njoj pisao B. Babi?, Denešnite teritorii na Republika Makedonija i Republika Albanija vo VII i VIII vek , Civilizacii na pocvata na Makedonija 2, Skopje 1995, 153-182. 38. I. P. Rusanova, Izucenie slav?nskih poseleni? u s. Cernovka, Arheologiceskie otkr?ti? 1979, Moskva 1980, 39. H. Zoll-Adamikowa, 1975.; T. Lewicki, Litzike Konstantina Porfirogenity i Biali Serbowie w po'lnocej Polace, Rocznik Historicens XXI, 1956, 9-32. 40. Konstantin Porfirogenit, Spis o narodima, glava 32, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II , Beograd 1955, 46. Dr Đorde Jankovic Katedra za srednjevekovnu arheologiju, Filozofski fakultet, Beograd Kratka radna biografija Zaposlio se 1971. u Muzeju Krajine u Negotinu. Od 1977. do 1978. radi u Arheološkom institutu u Beogradu, a potom na Filozofskom fakultetu, kao asistent za srednjevekovnu arheologiju. Magistrirao je 1977. sa temom "Obala Dunava izmedu Sipa i ušca Timoka u VI-XII veku", a sa temom stanovništvo Balkana u VI i pocetkom VII stoleca" doktorira 1987. godine. Mentor je bio profesor Dr Jovan Kovacevic. U zvanje docenta izabran je 1988. godine, a za šefa Katedre za srednjevekovnu arheologiju 1997. Izabrana bibliografija Pokretni nalazi sa nekropole i utvrdenja kod Kladova, Starinar XXIV-XXV, Beograd 1973-1974 (1974), 201-225 - Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de, Kladovo, 226. (U clanku su objavljeni i razvrstani crtežima predmeti kraja III - kraja IV stoleca, nadeni prilikom izgradnje brodogradilišta i tokom arheoloških iskopavanja tetrarhijskog presidijuma: 13 fibula, 6 narukvica, 4 predice i kopce, itd., kao i 24 posude iz nekropole i preko 160 primera kuhinjske, gledosane i druge grncarije.) Srednjevekovna grncarija donjeg srpskog Podunavlja, Balcanoslavica 3, Prilep-Negotin 1974 (1975), 89-112 - The Medieval Pottery of the Serbian Lower-Danube Basin, 113-119. Istraživanje spomenika u Vrelu, Šarkamen, Starinar XXXI, Beograd 1980 (1981), 87-92 - Etudes des monuments de Vrelo, Ljarkamen, 93. (Objavljen je nalaz delova porfirne, sedece statue cara iz doba tetrarhije, i postolja na kome se nalazila, otkrivenih zapadno od Negotina.) Podunavski deo oblasti Akvisa u VI i pocetkom VII veka, Arheološki institut, Grada 5, Beograd 1981, 1-194 - La partie danubienne de la region d'Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195-232. (U knjizi su razvrstana utvrdenja, grncarija fibule i drugi predmeti, datovani u više slojeva ranovizantijskog doba, na osnovu naslojavanja, tipologije i analiza vizantijskog novca i pisanih izvora.) Neka zapažanja o vlastelinskim šlemovima na likovnim predstavama u Srbiji XIV-XV stoleca, Zbornik filozofskog fakulteta A XVI, Beograd 1989, 147-162. (Na osnovu predstava šlemova sa ili bez licine, na živopisu, novcu, pecatima, gradevinama i drugom, ustanovljena je njihova tradicionalna upotreba u jugoistocnoj Evropi, a likovno predstavljanje kao grba samo u srpskim zemljama, pod uticajem zapada.) (sa M. Jankovic) Sloveni u jugoslovenskom Podunavlju , Muzej grada Beograda, Beograd 1990, 1-141 - Les Slaves du bassin danubien Yougoslave , 143-149. (U monografiji - katalogu, obradeno je preko 1000 predmeta V-XIII stoleca, koji pripadaju Slovenima i narodima sa kojima su Sloveni živeli u Podunavlju, prikupljenih iz blizu 30 ustanova bivše Jugoslavije.) The Serbs in the Balkans in the Light of Archaeological Findings, The Serbian Question in The Balkans , Faculty of Geography - University of Belgrade, 1995, 125-146. (Pomocu arheoloških, epigrafskih, pisanih i etnoloških izvora, definisana je kultura Srba u prošlosti, pomocu koje je odreden prostor etnickog jezgra Srba izmedu Pomoravlja i Pounja, Posavine i Jadranskog mora, u kontinuitetu od ranog srednjeg veka.) Srpske gromile - Sveslovenski savez i K. rec, Beograd, 1998, 174. strane (Knjiga o srpskom nacinu sahranjivanja u Srednjem veku.) Rad na projektima Arheološko istraživanje svetilišta Zahumsko-hercegovacke eparhije. Istraživanje manastira Svetog Arhangela Mihaila na Prevlaci. Obnova pravoslavnog nasleda u Dobro-bosanskoj eparhiji - arheološka istraživanja. Oblast užeg interesovanja Materijalna i duhovna kultura, srednji vek Jugoistocne Evrope, i manastira, poreklo Slovena i Srba. |
