varalica na novom blinkeru koji mi kupio pok. ujak Dujo i donio iz Švicarske, ali avaj, njanci edne pastrve u dvogodišnjem zanimanju za pecanje nisam ulovio. U to vreme često su mi zazubice vadili kuma Lidija Cvjetković kad je vidim da se vraća sa Krke na Tomos motoriću i sa punom kesom klena, mrena i linjaka, a bome ni komšija Ivica Katalenić– milicajac, muž od Dese Dubajićke koja je radla u Jadranovim kancelarijama, nije se vraća praznije ruku sa pecanja. Svi bi nešto uvatili a ja jok! Tako sam i batalio dalje bavljenje pecanjem.).
Zasjednemo za astal i uzmemo svako po jaje i uz uzvik: HRISTOS VASKRS! rece ćaća, a mi uglas odgovorimo: VAISTINU VASKRS! izlupamo po par jaja i ko je pobjednik, odnosno čije jaje najviše izdrži krugova u tucanju ima pravo da sam ne guliša jaja nego mi čija su polupana mu to uradimo. Za ručak obavezno pečena janjetina ispod peke sa krumpirima, a našlo bi se još štogoć pride…
I receptura za kako skuvati jaja:
U ŠORBULU JAJA: ( rovita jaja kažu u matici) staviš ji u ladnu vodu, i čekaš da ključa voda oko 1 do 1,5 minut. Poslje ih staviš u stalak za jaje i razbiješ ljusku i jedeš žličicom uz vruć kruv iz Nove pekare PZ.
U TVRDO JAJA: staviš jaja u ladnu vodu i čekaš prvi ključ da krene pa izmjeriš 3 minuta da ključaju. U vodu staviš soli i kvasine da se lakše gulišaju. Ranije se uz jaja na sto stavljao i slanik pa u so umačeš jaje, a u terini mlada salata od divljih radića, što malo gorče. Danas kad bi te upecali internisti i vidili kolko soli jedeš za doručak , odma bi ti zavrnili socijalno!
I onda prođe Uskrs, polupamo jaja u školi, a u kući se još vuče na pijatu par komada koja niko neće, i onda spasonosno rješenje:
SALATA OD TVRDO KUVANI JAJA: ogulišaš uskršnja jaja i na mašinicu za sjeckanje jaja na kolutove ih propustiš, a ako su žice zarđale od prošlogodišnje upotrebe, nožem sam nakolutaš jaja, posložiš ih u dublji pijat i malko posoliš, malo kvasine i malo ulja staviš odozgo po njima. Moš opet jesti jaja iako su te proteklih dana količinom pojedenih zagušila!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
www.rastko.org.yu
Vladimir Ardalić: Bukovica - Narodni život i običaji
GODIŠNJI OBIČAJI
Blagovijesti (po čemu se mjesec april naziva "blagovještenski") uvelike se svetkuju. Kažu, da je bilo taj dan mesa od tri vele: jedno goveče ulomilo vrat, drugo ujela zmija, treće pomelo od podne; zato se svetkuje, da se ne dogodi opet tako.
U ovome blagovještenskom mjesecu pojavljuje se proljetno cvijece, kao divije ljubice, te cim je ko opazi, otkine joj glavu i poije, vjerujuci, da ce biti svu godinu mladi i zdraviji. Tako isto kad opaze sparogu u rano proljece, brže bolje joj reku:
Oj sparoga naroga,
Spušti meni dva roga,
Ja cu tebi zelen list,
Kad mi dodu Blagovist.
I onda je uberu i u cas poiju, sporadi da ij ne ce boliti glava.
Lazareva subota svetkuje se, i ako nije svetac zapovjedni. Ovaj dan se vere cvijece te uvece metne u vodu. Šutradan na Cvijeti š njime se umivaju, i nema one kuce, koja to ne radi.
Na Cvijeti nose naramak maslinovije grancica u crkvu. Kad izlaze, svak ima na prsije zadjevene neko dvije, neko tri te grancice, a i za kapu ij zadiju. Na dekome po vas dan su te grancice. U kuci ij objesu, de leže, više glave, sporadi da ga ne ce tice zobati.
Na Veliki cetvrtak i u subotu nasaduju kokoši. Na Veliki petak crkva dopušta raditi, ali ne radi niko, jer on je od zlije besjeda i od velikije dogadaji. Ovi dan suše neki po sebi (sporadi zmija), a nekijem pop to za pokoru ostavi. Jaja u petak se broje, u subotu crljene, šaraju i vare, na Uskrs se jedu i š njima tuca. Neki ostave pronosak (najprvo od mlade kokoši, t. j. pilice snešeno), da to je tvrde od drugoga. Kad se tucaju jajma, pa ko koje razbije, odnese mu ga.(13)
Na Uskrs cim se u crkvu ude, odma iznose se barjaci, litije i svijece, te se cini prošišijum tri puta oko crkve pjevajuci pop s dakom "Voskresenije tvoje, Kriste, Bože naš". U crkvi nema onoga na zemlji, ko ce u njoj ostati, nego cim je pop iz nje izašao, vrata se za sobom zatvore. Kad se vracaju, onda stanu pred ženskijem vratma svi sa popom. Pošto su zvona još zavezata, a jedan je ispeo se na zvonik te na komandu popovu ceka, da zaslavi. Pop cim je zapjevao "Kristos voskrese", onaj ala da tuce u zvona, a baška mackule (mužari) grme. Onda pop cim je tri puta ponovio pjesmu, krstom u ruci tri puta križa po vratije crkvenije i tako otvori ij, a narod ulazi za njim. Kažu, ko bi ostao tadaj u crkvi, da bi pozveketao (poludio), oli da bi mace i kraste obladale. Vele opet, da je moguce teljig od crna vola, na kom nema biljega, tri put prebaciti na Uskrs i na Božic preko crkve tamo i amo, da bi sve vještice i vješci objesili se popu o vratu. Kušali su, vele, to raditi neki, ali nije moguce nikako, da se vraca teljig natrag. - Tako isto medu Uskrse i Božice ne peru niko pranja niti prakljecom ga lupaju, sporadi da ne bi grüd obio polje.
Osim Uskrsa svetkuje se Svijetli ponedeljak i Svijetli utorak. I u te se dane jajma tucaju i na nji valjaju, t. j. nji nekoliko nade se te uzmu komad daske, a na nju svoja pobilježata jaja naredaju, i onda, de je malo nizbrdito, potegnu dasku nase, a jaja se zavaljaju, pa cije se odvalja dalje, ono nosi sve.
Od Uskrsa do Jurjeve (Sv. Đurda) ima Prikorizmic ; to, vele, da je otrgnuto od korizme. na pet i na cetri nedelje pred Sv. Đurda dolaze Petaca i Devetaca . Cesto se cuje: "Cuvaj se Petace i Devetace više nego išta." Kad pet nedelja prode, a bude lijepo, onda se vesele. Još ocekivaju Devetacu u strau. Kad prode dobra i ona, onda su sasvim zadovoljni, više se ne boje zla vremena.
Sv. Đurad (i mjesec se april po njemu zove "durdevski"). Na nijedan svetac toliko se ne baje i ne cara, što na nj. Kako on dolazi u proljece, kad sve razlista, kažu, da se zagrnuo u zelenu kabanicu, sa pripasatom britkom sabljom, i gazi zelenu travu i zeleni list. Tute se pružila aždajkinja zmija, da ce sv. Đurdu konja udaviti. On trgne sablju, da ce joj glavu osjeci, pa se obazre: s lijeve strane aždajkinja se uvatila konju za rep, s desne strane granula danica sjajnica. Tute sv. Đurad zazove sv. Petra za kuma, sv. Pavla za prikumka, Ognjenu Mariju za babu, sv. Iliju za barjaktara, Mironosnicu za zavicu, sv. Panteliju za starog svata. Tute se svakom dar darovaše, a sv. Panteliji ne istece: sv. Petru darovaše žarkim suncem, da grije, sv. Pavlu da vatrom bije, Mariji Ognjenoj da ognjom bije, Sv. Iliji da gromom i strijelom bije, Mironosnici da mirom miriši. Tute se smilovaše sv. Panteliji te mu dar izlišiše, dadoše mu visoke oblake i vedrine da dijeli.
- Na Sv. Đurda prije sunca jedna žena cisti kucu, a druga stoji gola na kuci povr šljemena, koja pita: "Što to radiš dolje?" - "Evo cistim kucu od muva i buva", i tri puta valja da izrece: "Jedna žena u kuci, jedna žena na kuci, jedna buva u kuci i ta jedna roma ode preko Koma (planine)." A neke izgovaraju i ovako: "Jedna žena, jedna muva, jedna buva i ta jedna roma ode preko Koma." Onda ono smetljište nosi se, kamo se de oce: ako se baci u ogredu oli okrajak ci, pa ako prvi ko na to stupi nogom, na toga predu muve i buve, a ona kuca svega ljeta prosta od nji; ako li se to smetljište baci na njivu ciju, od usjeva postane ljulj.
- Ujutru na Sv. Đurda prije sunca objese uže o bajam i na njem se ljuljaju. To se radi, da ij ne bole leda.
- Na Sv. Đurda oko kuce vuku tavu sporadi zmija i miša, poljevaju rasodom (vodom od kisela kupusa) što koga veleci im: "Ode mi šareno june, ne moga, nit ce se vratiti." S tijem ganjata, da se voli ne ce nikad poštrkljati ni poplašiti, kad oru, o bili de na paši, tako isto bit ce mirni.
- Na Sv. Đurda mecu po grancicu crnog trna na svaka vrata od avlije, pa vele: "Kad se nastornica (vještica cinilica oli caratanica) nabola na ovaj trn, onda mi svako zlo ucinila." Mecu komad vucije kože pod cimer (gvožde u plugu) pa govore: "Uša vuk u palamudu, onda je dojisto u žitu biti ne ce." (Palamuda je neka bodljikava travina; kad oblada usjeve, ne mogu da rastu, zaguba ij.)
- Na Sv. Đurda prije sunca valjaju se cure i žene na mravinjaku zato, da budu svakom mile, i valjaju se po raži isklasatoj tudoj gole prije sunca, a i u Kistanjami , kamo su napolak gospoda, idu se u isto doba valjati po raži, za da ij ne budu boljeti kosti.
- Na Sv. Đurda idu rano na bunar kupati se, da postanu lijepe i zdrave; tako isto prije zore na raskršca putova idu gole golcate, da kosu raspletu pa bace niz leda, a uzjašu na vratilo (motovilo od tare) i vuku. To rade žene za se izgovarajuci na glas: "Turum-tain-tuc!" i još svežu užom oko sebe kablic (u što se muze blago), da im visi straga. S tijem kažu, da tude mlijeko prisvoje za se.(14) Svijet se boji i cobani vještica ka i groma, zato u zoru na Sv. Đurda pucaju preko blaga u stanu iz kubura sa krupnim olovom. Ono, što se nekim prosuruci mlijeko kiselo i išteti varenika, da ne mogu sira da usire, to sve zbijaju na nastornice (vještice), da su one uzrok, i onda idu od vracarice do balaca pa i do popa.
- Na Sv. Đurda osim što neke žene gole jašu na vratilu, da mogu tude mlijeko pošešati, ma i cure isto jašu gole, a druga je kao žena, t. j. strina oli mater, šiba užom strag govoreci joj: "Ajde! ove godine na vratilu, do godine na batinu!" Tako više puta zaintaci reci; s tijem joj urisuje, da ce se zauvano do godine udati.(15)
Vaskrsenje Hristovo - VASKRS
Vaskrs je najveci hrišcanski praznik u godini.
To je dan radosti vecne, dan kada je Hristos, bezgrešni Sin Božiji i Sin Coveciji, pobedio smrt.
"Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!"
Na Vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve. Posle treceg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik sa krstom, svecom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrcu smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskrsnja Liturgija.
Na kraju Liturgije svi vernici se pozdravljaju recima: Hristos vaskrse, i potvrduju svoju veru sa: Vaistinu vaskrse!
Hrišcanska vera bez Vaskrsenja nema smisla. Gospod Isus Hristos je svojim cudotvornima vaskrsenjem pokazao svoju božansku moc, pobedio smrt i davola i otvorio nama put u život vecni. Gospod Isus Hristos je svojim cudotvornim vaskrsenjem potvrdio pobedu života, svetlosti i radosti u veri našoj.
Raj ili pakao su stanja naše duše. Gospod Isus Hristos nam je vrata Raja otvorio i na zemlji. Ta vrata, vrata naše svete Crkve pravoslavne, cuvaju angeli i svetitelji. U Crkvu je lako uci. Dovoljna je samo ljubav i vera u istinu zivu:
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
Vaskrs je Praznik nad praznicima! To je pokretan praznik, koji uvek pada u nedelju, prvu iza punog meseca, posle prolecne ravnodnevnice.
Svecano se praznuje sve do Spasovdana. Vaskrs potvrduje sve Hristove praznike od Bozica i Bogojavljenja, do Vrbice, Cveti i Velikog petka.
VRBICA (Lazareva subota)
U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se cudo Lazarevog vaskrsnuca. Isus Hristos je tada, još jednom, pokazao da su reci njegove istina živa : "Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre živece."
Toga dana, kao secanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica.
U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grancice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grancice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila.
U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obucena u nova i svecana odela, u rukama drže grancice vrbe, a o vratu nose male zvoncice, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira.
Blagoslovena sva deca, blagoslovena njihova radost.
CVETI
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod Isus Hristos je pošao sa svojim ucenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha, ali i najtužniji dan ljudskog roda.
Kada je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, docekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda: "Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje" (Jn12, 13—15). Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grancice sa drveca.
Nemerljiva radost doceka je na Hristovom licu upisivala tugu i žalost, jer je samo On, znao da ce se ta radost ubrzo pretvoriti u strašne uzvike: "Raspni Ga, raspni!" Za nekoliko dana, na Veliki petak, tako se i zbilo. Sveta Crkva je odredila da se svecani ulazak Hrista u Jerusalim proslavlja u nedelju pred Vaskrsenje Hristovo. U našem narodu ovaj praznik je nazvan Cveti.
VELIKI PETAK
Na ovaj dan, Gospod Isus Hristos je osuden od ljudi.
Ljudi su sudili i osudili Bogocoveka kao prestupnika. Bez krivice, razapeta je na krstu najsmernija žrtva ljubavi, za spasenje sveta. Prikovan rukama i nogama, sa probodenim rebrom i trnovim vencem na glavi u najvecim mukama moli, ne za sebe, vec za gresnike: "Oce, oprosti im, jer ne znaju šta cine..." .
Oko njega razapeta dva razbojnika. Ispod krsta Presveta Bogorodica - Njegova Majka i sveti apostol Jovan Bogoslov.
Kada se Sunce pomracilo, Isus je povikao iz sveg glasa:
"Oce, u ruke Tvoje predajem duh svoj."
Na Veliki petak, Crkva i verujuci praznuju spomen Hristovog stradanja.
Najsnažniji i najpotresniji dogadaj toga dana je celivanje plaštanice koju sveštenici polažu na posebno mesto koje predstavlja Hristov grob. U svecanoj tišini hrišcani na plaštanici celivaju Hristove rane i tako se oni-grešni klanjaju Hristovoj žrtvi u ljubavi datoj.
Tajna Velikog petka je tajna Casnog Krsta i Žrtve
VASKRŠNJA JAJA
Obicaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja.
Domacice i deca šaraju jaja trudeci se da svako jaje bude što lepše i drugacije. Jaja se kuvaju na Veliki cetvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštackoj boji.
Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srecan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena...
U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu cuva se u kuci do sledece godine. Zovu ga razlicito: cuvarkuca, cuvar (cuvar zdravlja, polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmice se cije je jaje najtvrde. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmici.
"O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio.To cine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrde. Drugi dan vaskrsenija (u ponedjeljnik) ko ne ode u crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u Backoj) hoce da poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaze onda: danas idu godišnjaci u crkvu (tj. oni koji idu samo od godine do godine). Od vaskrsenija do Spasova dne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome dode u kucu: Ristos vaskrs (mjesto dobro jutro, pomoz' Bog i dobar vece) i odgovara se vaistinu vaskrs ; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i na zdravlje." ( Srpski rjecnik: Vuk Stefanovic Karadžic, Nolit, Beograd, 1977 .)
Pocetak obicaja farbanja jaja za Vaskrs, potice iz ranih hrišcanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je recima:
"Hristos Vaskrse!"
Od tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja odgovor je:
Vaistinu vaskrse!
Vaskrs je najveci praznik u hrišcanskoj godini, jer tada Crkva doživljava centralni dogadaj hristove pobede nad smrcu. To je dan radosti vecne, jer tada je hristos dokazao svoju Božansku moc kada je slomio najjace oružje u rukama Satane, a to je smrt. Na taj veliki dan ispunilo se ocekivanje i želja svih pravednika i proroka od Adama do Jovana Krstitelja, zato sveta Mati, Pravoslavna crkva, peva na Uskrs ovako: "Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu!" Vaskrsenjem svoga tela iz groba Hristos je krunisao sve ranije praznike, pocev od Božica i Bogojavljenja, pa sve do Lazareve subote, Cveti i Velikog petka.
I opet od Vaskrsa zavise veliki praznici: Vaznesenje i Pedesetnica (Duhovi). Na krstu je dobrovoljno umro bezgrešni Hristos za nas grešnike. On se žrtvovao za nas da bi nas izbavio od robovanja davolu i od vecne smrti. Sataninu zlobu, On je pobedio Svojom dobrotom - Sataninu sebicnost, On je pobedio nesebicnom žrtvom. "Bože, oprosti im, jer ne znaju šta rade" A razbojniku, raspetom sa desne strane, kada se pokajao, rekao je Hristos: "Danas ceš biti sa Mnom u raju": Veliki petak je neodvojiv od Nedelje Vaskrsenja. Jer u casu kada je Gospod umirao na Krstu, popucali su grobovi oko Jerusalima, i vec na Veliki petak su ustali iz mrtvih neki pravednici. Zato Hristovo umiranje možemo uporediti sa tajnom zgažene ruže. Što se ruža jaca gnjeci, ona time sve više ispušta miris.
Tako iz rana Hristovih lila je krv niz Telo Njegovo i niz drvo Krsta na zemlju i ta Njegova precista Krv zamirisala je kao tamjan u celom kosmosu... Ali, tri dana kasnije, ta "zgažena ruža" je ponovo procvetala, i sada je niko više ne može zgaziti. Tako lepota Božja spasava svet, Kada je Bogocovek skinut sa Krsta i položen u grob, nadgrobni kamen je bio zapecacen, a spolja je bila postavljena straža. Vojnici su tu stražarili i niko nije mogao da pristupi grobu, medutim, u nedelju rano, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih - On je oživeo i izašao iz kamenog groba, to stražari nisu ni primetili. U zoru došle su do groba na Golgoti žene mironosice, koje su nosile mirisno ulje s namerom da njime pomažu mrtvo telo Hrista, u tom trenutku, zemlja se veoma zatresla, jer je angeo BOŽJI sleteo s neba, odvalio kamen sa groba, i seo na njega, (To je onaj beli Angeo sa freske u manastiru Mileševi.) Lice blistaše kao munja, a odelo njegovo beše kao sneg, i kada su to videli stražari, zadrhtaše od straha i veoma se uplašiše. Tada je Angeo blagovestio ženama: "Ne bojte se jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao... Idite brže i kažite ucenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih. I dok su one hitale da jave Apostolima radosnu vest, gle, srete ih na putu Gospod Isus i pozdravi ih recima: "Radujte se!" A one Mu se pokloniše do zemlje i uhvatiše Ga za noge Njegove - tada im Vaskrsli Bogocovek rece: "Ne bojte se! Idite javite braci mojoj," Medutim, neki od onih stražara otrcaše u grad i javiše jevrejskim glavarima šta se dogodilo... Onda su se jevrejski sveštenici okupili na savetovanje i rešili da novcem podmite vojnike, nagovorivši ih da kažu narodu da su Hristovi ucenici nocu ukrali Njegovo telo, dok su oni spavali... I ta neistina prepricava se mecu Jevrejima sve do danas. Sveti apostoli Petar i Jovan, na vest od žena mironosica, odmah su došli na Golgotu, i videvši prazan grob, uverili se da je Hristos vaskrsao. U nedelju tog istog dana uvece, ude Gospod, kroz zakljucana vrata, u sobu gde se behu okupili Njegovi ucenici i stade na sredinu i rece im: "Mir vam !"
Apostoli se mnogo obradovaše ugledavši Gospoda Hrista ponovo živog, a On im pokaza ruke i noge, i rebro koje je bilo kopljem probodeno, da ne misle da je On sam duh bez tela, i da bi ih potpuno uverio u stvarnost telesnog vaskrsenja Svog upita ih: "Imate li šta za jelo ? Oni mu dadoše ribe i malo meda. On je uzeo i pojeo pred njima. Tada im još i ovo rece: "0vo su reci koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se izvrši što je za Mene napisano u zakonu Mojsejevom i u prorocima i psalmima", tek tada su Apostolima postala jasna sva drevna prorocanstva o Hristu Stradalniku, koji je kao Jagnje Božje trebalo da prinese Sebe na žrtvu i krvlju Svojom da pokropi žrtvenik Novoga zaveta, i da bi zatim oživeo u lepoti Božanskoj. Apostol Toma nije bio prisutan kada se javio Gospod desetorici Apostola na Vaskrs. Nije mogao da veruje Apostolima koji su mu rekli: videsmo Gospoda, on je mislio da su oni videli samo Njegov duh, i zato je rekao: "Dok ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova, i ne metnem svoj prst u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra Njegova, necu verovati.
Prva nedelja posle Vaskrsa zove se Tomina nedelja, zato što se tog dana uverio i apostol Toma da je zaista Hristos vaskrsao. U crkvenoj knjizi koja se zove "Pentikostar" piše o tome kako je Gospod Isus ušao opet kroz zakljucana vrata u sobu gde su bili svi apostoli (sem Jude Iskariotskog), obnažio je rebro Svoje sa ožiljkom od uboda koplja, pokazao je rane Svoje na rukama i nogama, i kao sveznajuci Bog, rekao apostolu Tomi: Hodi da sve proveriš, i više ne sumnjaj. Kad je Toma opipao svojom rukom telo Vaskrsloga Hrista, on je osetio dvostruki sastav Njegove Bogocovecanske Licnosti, pa je sa strahom uzviknuo, potpuno uveren: "Gospod moj i Bog moj!" Posle toga je i apostol Toma neustrašivo propovedao Vaskrsloga i vecno živoga Hrista, sve do svoje mucenicke smrti u Indiji. Vera hrišcanska bez Vaskrsenja ne bi imala smisla. No i neverovanje u Vaskrsenje sada nema opravdanja, jer je apostol Toma dodirnuo telo Vaskrsloga Hrista u ime svih buducih sumnjalica. Svetitelji u Pravoslavnoj crkvi, to su ljudi cistoga srca koji mogu da vide vaskrslrga Bogocoveka Hrista, u svetlosti Božanskoj. A oni vernici koji još nisu ocistili svoju dušu od greha, ne mogu da Ga vide "u originalu', nego samo naslikanog na ikonama. Zato su ikone nama velika uteha, jer možemo da poljubimo Hristove ruke i noge, kao nekada žene mironosice, makar na slici. Svojim cudotvornim vaskrsenjem Gospod Isus Hristos je otvorio i nama putu život vecni, On ce uciniti u Poslednji Dan da i naše telo vaskrsne iz groba. I posle ce uvek biti sa Svetom Trojicom i Bogorodicom, i sa svima svetim u Raju lepote neuvenive. Na zemlji je Gospod Bog vec otvorio Vrata Raja - to je naša sveta Crkva pravoslavna. Ta tajanstvena Vrata cuvaju angeli i svetitelji. I da bi neko mogao da ude u svetinju, mora da zna lozinku, a lozinka se sastoji iz dve reci pozdrava i dve reci otpozdrava: Hristos vaskrse! Zaista vaskrse!
OBICAJI ZA VASKRS
Teodorova subota U subotu prve nedelje Casnog posta, pada praznik svetog Velikomucenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan dogadaj iz prvih vekova hrišcanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišcana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršcu krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišcani oskrnavili i ne bi mogli da se priceste. Medutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hrišcani Carigrada ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenicno žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišcani tako i urade, i dostojni se priceste u nedelju Pravoslavlja. Kao uspomenu na taj dogadaj, na ovaj dan, domacice kuvaju žito kao za slavu, i služe svoje ukucane i goste koji toga dana dodu u kucu.
Lazareva subota Vrbica Subota uoci praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Casnog posta) posvecena je uspomeni na vaskrsenje cetvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svecano docekala i pozdravila.
Tada se u našim hramovima u popodnevnim casovima služi vecernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek ulistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grancice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i ciracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je iskljucivo praznik dece. Za taj dan majke svecano obuku svoju decu, pa cak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svecano obucenu, crkvi, kupuju im zvoncice vezane na trobojku i stavljaju oko vrata Deca se raduju, trce po porti i ucestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grancice se odnose kucama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom pocinju veliki Vaskršnji praznici.
Velika nedelja Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno ucestvuju. U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki cetvrtak i Veliki petak. Na Veliki cetvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pricešca, zato je dobro toga dana primiti pricešce. Na taj dan uvece, citaju se dvanaest jevandelja o stradanju Hristovom, i dok se citaju jevandelja narod u crkvi kleci.
Na Veliki petak , kada se slavi uspomena na Hristovo raspece, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, obicaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlace ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlacenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja ce biti ispunjena. Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
Vaskrs je najveci hrišcanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg coveka na zemlji darovao vecni život. Zbog znacaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvecena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolecne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takode, vezani lepi obicaji u našem narodu. U celom hrišcanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan obicaj darivanja jajima .
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreci na ognjištu daje posebnu car božicnoj noci, tako isto vaskršnje crveno jaje znaci radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Farbanje vaskršnjih jaja Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih obicaja, koji se nije iskorenio, cak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domacica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inace, ništa drugo ne radi, vec su sve naše misli upucene na strašni dogadaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja? Domacica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome ce kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvecene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domacica u njega spušta jaja, pazeci da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, ciji broj raste svakoga casa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do iduceg Vaskrsa i zove "cuvarkuca".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili necim slicnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu svece, pa se onako vruce umace u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obicno piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstici, cvetici i druge lepe figurice. U novije vreme, izraduju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Simbolika Farbanje jaja vrši se u spomen na dogadaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevandelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga recima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja . Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišcana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
Vaskršnje slavlje Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona , i javljaju dolazak velikog praznika. Domacin sa svojom celjadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se medusobno pozdravlja recima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana
Kad se dode iz crkve kuci, svi se ukucani medusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domacin onda pali svecu, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukucane koji stoje na molitvi, predaje nekom mladem kadionicu i ovaj kadi celu kucu. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se cita "Oce naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se citaju iz molitvenika Posle zajednicke molitve, ponovo, jedni drugima cestitaju Vaskrs i sedaju za svecano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima Na stolu stoji ukrašena cinija sa ofarbanim jajima. Domacin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukucani. Tad nastane veselje i takmicenje cije je jaje najjace. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takode, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dode u kucu, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama. U nekim našim krajevima, sacuvan je dirljiv obicaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoci o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
Pobusani ponedeljak Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i obicaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se svece, ureduju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvecen mrtvima.
PRAZNIK VASKRSENJA GOSPODA ISUSA HRISTA - VASKRS
Predstavlja polaznu tacku pravoslavnog razumevanja osvecenja vremena. On stoji u središtu pravoslavnog liturgijskog života, u središtu vremena koje Pravoslavna crkva odreduje kao godinu. To je iskustvo koje vodi svoje poreklo još od samih apostola.
U svetu kojim gospodare vreme i smrt, vaskrsenje je pojava života kome nece biti kraja. Mnoge religije i filosofije propovedaju "besmrtnost duše", ali se crkva razlikuje od svih njih, jer besmrtnost shvata ne kao neobjašnjivi vid "opstanka" posle smrti, nego kao nadilaženje smrti kroz odnos s Bogom. Smrt je za Crkvu odvajanje od Boga, odbijanje odnosa s NJim, pobijanje života kao ljubavi i ljubavne zajednice. Vaskrsenje Hristovo ne tice se samo Hrista. Ono se desilo zbog nas i tice se svakog od nas. U ovom i ovakvom svetu, u jednom trenutku istorije, pojavio se Neko ko stoji iznad smrti, a ipak unutar našeg vremena. Bog i covek, Bogocovek Isus Hristos, proveo je ljudsku prirodu kroz smrt i vaskrsenje, i tako nam otvorio put ka vecnosti. Svi oni koji svoje postojanje zasnivaju na Bogu a ne samo na onome stvorenom, prirodi, koji se ugraduju u NJegovo Telo, Crkvu spremaju se za ucestvovanje u radosti Hristovog carstva. Ucestvovanje u toj radosti pocinje u ovom životu, da bi se u potpunosti ostvarilo u buducem. Hrišcanski život je život vaskrsenja i vaskrsenje je središnja tema pravoslavlja, središte sveg njegovog iskustva. Zato se Vaskrs u pravoslavlju naziva najradosnijim praznikom, praznikom nad praznicima, a i svaka nedelja tokom godine posvecena je Hristovom vaskrsenju.
Dan slavljenja Vaskrsa pada svake godine u razliciti datum, ali uvek u nedelju. Vezan je za prolecnu ravnodnevicu i prvi pun mesec iza nje da bi odgovarao 14 nisanu (mesec jevrejskog kalendara), danu smrti Hristove (Veliki petak), tj. da bi pao u prvu nedelju iza tog dana.
Na Vaskršnjem jutrenju sveštenik sa narodom obilazi triput oko crkve, dok sva zvona zvone. Zatim zastanu pred zatvorenim vratima crkve. Posle kadenja naroda i vrata i pojanja tropara "Hristos voskrese", sveštenik noseci krst i jevandelje ulazi u hram i prolazi kroz otvorene carske dveri u oltar (carske dveri nece se zatvarati cele Svetle sedmice - sedmice posle Vaskrsa). Narod ulazi za sveštenikom u osvetljenu crkvu. Posle jutrenja i prvog casa, služi se Vaskršnja liturgija, najradosnije bogosluženje tokom cele godine. Verni se pricešcuju, završava se post, a obicno prvo što ce verni pojesti posle posta jesu obojena vaskršnja jaja kojima se i mladi i stariji pre jela kucaju.
VASKRŠNJA JAJA
Obicaj da se farbaju Vaskrsnja jaja potice još od vremena ranog hrišcanstva, od vremena apostola. Po Hristovom Vaznesenju na nebo, sledbenica Hristova, Marija Magdalena, otisla je u Rim radi propovijedanja Evandjela. Kad je dosla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rijecima „Hristos Voskrese” i poklonila mu crveno jaje, osudjujuci Pilata za njegovu nepravednu osudu o Isusu. U to vrijeme u Rimu je bio obicaj pri nastpanju Nove godine (koja se tada praznovala u proljece) da se daruju jaja. Prvi Hrišcani su proslijedili taj gest Marije Magdalene i ugledali se na nju, i od tada pa do danas sav hrišcanski svijet pripremaju vaskrsnja jaja kao simbol Voskrsenja.
Pored navedenih predanja, jaje je simbol zivota - pile probija ljuspu i izlazi zivo pile - kao sto Isus ozivio svoje mrtvo tijelo, ustao iz groba i donio vjecni zivot svima koji vjeruju u Njegovu rijec i Boziju silu.
Crvena boja jajeta je simbol radosti radi tog radosnog dogadjaja - Hristovog Voskresenja. Ujedno crveno jaje simbolise Isusovu prolivenu krv.
Posebno veliko znacenje, na Vaskrs, daje se VASKRŠNJOJ TRPEZI , pa, iako nije bogata kao božicna, ipak joj se posvecuje velika pažnja, i podjednako radostan dogadjaj „kucanje” ofarbanih Vasršnjih jaja.
Gozba pocinje sa poskurom ili jajima, vinom, sirom, hljebom, koprivom ili cvijetom od drena. Na stolu obavezno pored jaja treba da ima ritualni hljepcic od kiselog tijesta - Vaskršnja pogaca. Da se zaštiti porodica od zlih sila, žene su stavljale iz uha grancicu ruzmarina za vrijeme dok mijese pogacu. Za vaskršnji obicaj vezano je obilježavanje kulta precima, pa žene prvog ili drugog dana po Vaskrsu idu na groblje i obilaze grobove svojih bližnjih i nose jelo pripremljeno na Vaskrs i crvena jaja.
VASKRŠNJA POGACA ILI PLETENICA
Potrebno:
20 g svježeg kvasca ili 2 kesice suvog (instant) kvasca
1/2 L mlakog mlijeka, od toga odvojiti za kvasac
2 žlice šecera
1 kesica vanilin šecera
100 g maslaca (rastopljenog) + 25-40 g za „kvasenje” ruku
žlicica soli
2 žumanceta
izgratana kora od 1 limuna
Napomena: ako želite sladju pogacu, onda dodati žlicu dvije ekstra šecera!
Nacin pripreme:
*Kvasac razmutiti sa 2 male žlice sitnog šecera, malo mlakog mlijeka od date kolicine (oko 100 ml odvojiti od 1/2 L ), i 2 velike žlice brašna,da se dobije žitka masa koja treba da kisne jedno 1/2 sata prije nego što se zamijesi tijesto. Kad kvasac uskisne, zagrijati ostatak mlijeka da bude mlako i mijesiti.
1 kg brašna staviti u jedan veliki sud pogodan za mijesenje, u sredinu brašna napraviti udubljenje, pa u njega staviti 2 žumanceta,žcicicu soli, izgratanu koru od jednog limuna, 100 g rastopljenog maslaca ( pazi da maslac nije vruc kad se umjesuje), dodati 2 velike žlice (pune) šecera ili više po želji, dodati uskisli kvasac,a zatim postepeno dodavati ostatak mlako zagrijanog mlijeka uz mijesenje dodatih primjesa. Mijesiti varjacom po sredini brasna (udubljenju) uz postepeno obrušavanje brašna sa strane, a zatim kad se utroši svo mlijeko onda nastaviti mijesenje rukama. Prilikom mijesenja rukama pesnice povremeno zamakati u rastopljen maslac (oko 25-40 g rastopljenog masla), jer ce na taj nacin pogaca biti socnija, mekpa i rastresitija i ne suši se brzo, te je i poslije par dana meka i ukusna.
Napomena: umjesto maslaca (putera) može se upotrebiti svinjska mast!
Tijesto treba dobro umijesiti, sve dok se po njemu ne pokažu klobuci (mjehurici)! Tijesto treba da bude tvrdoce tijesta za štrudle, malo mekše nego za hljeb, a malo tvrdje nego za krofne. Dobro umijeseno tijesto ostaviti u posudu, pokriveno kuhinjskom krpom, da nadolazi dok se ne udupla, oko sat vremena, u zavisnosti od toplote prostorije. Zato tijesto treba staviti pored (a nikako neposredno na !) nekog toplotnog izvora da brže stasa. Kad je tijesto nadošlo, izvaditi ga iz posude u kojoj je nadolazilo na pobršnjenu radnu površinu ( ne gnjaveci ga previše), i od njega praviti (formirati) pecivo po želji; u vidu vekne duguljastog ili okruglog oblika, ili u vidu pletenice po želji.
Kad je napravljen od tijesta željeni oblik onda ga treba staviti na maslacem podmazan i posut brašnom odgovarajuci pleh, pa ostaviti da nadolazi još pola sata.
Sada slijedi 'operacija' ukrašavanja pogace: razmutiti jedno žumance i dodati jednu žlicicu vode. Tom smjesom pomocu cetkice (pažljivo) premazati cijelu površinu pogace. Uz pomoc dva pinjura štipati testo tako što se sa dva pinjura zahvati mali sloj tijesta i pomijeranjem pinjura jednog prema drugom napravi reckasta izbocina. Ove šare redjati po nekom redoslijedu. Na primjer, na podjenakim rastojanjima duž svakog dijela spirale. Ove šare, pored toga sto ukrašavaju pogacu, cine da je, poslije pecenja, gornja kora veoma hrskava. Može se i nožicama zasjeci dio tijesta cik cak u pravcu krsta.
Ostaviti tijesto da raste oko 30 minuta.
*Ako od tijesta želiš da napraviš pletenicu a ne štrucu, onda tijesto podijeliti na tri jednaka dijela, svaki dio razvaljati u duguljaste valjke dužine tepsije ili pleha, pa ih uplesti kao pletenicu. Pletenica može biti stavljena po dužini pleha ili je oblikovati u krug. Oblikovanu pletenicu premazati razmucenim žumancetom sa jednom žlicom vode ili mlijeka.
*Pecenje: peci u zagrijanoj rerni na 180 stepeni oko 45-50 minuta, uz kontrolu da pogaca dobije na gornjoj povrsini boju starog zlata. Odmah po završenom pecenju izvaditi pogacu i postaviti je na rešetkastu površinu, cme se postiž da dno pogac ostane hrskavo a ne da se ovlaži i postane žilavo, ukoliko bi bilo ostavljeno da leži u tepsiji ili plehu u kome se peklo i tamo se ohladi.
*Želim još jednom da naglasim, tijesto treba dobro da se umijesi, sve dok se po njemu ne pokažu mjehurici. Jer, samo dobro umijeseno tijesto je garancija da ce pecivo dobiti željeni rezultat!
*Napomena: po želji, u tijesto možete staviti suvo groždje. Takode, pecena Vaskršnja pogaca ili pletenicu možete posuti šecerom u prahu u koji stavite kesicu ili dvije vanilin šeccera.
VASKRŠNJE JAGNJE
Jagnje je cesto bilo žrtvovano kao dar Gospodu od Jevreja mnogo godina prije Hristosa.
S tim se poredi raspece Hristovo, kada se ponudio kao žrtva Bogu za grijehove naroda. Zato su prvi hrišcani jagnje smatrali kao Hristov simbol i koristili ga za vaskršnje proslave. Otuda i tradicija da jagnjece meso bude uvršteno u vaskršnji meni. Vaskršnje jagnje predstavlja Hrista, koji je dao život za oprastanje grijeha svima onim koji u njega vjeruju!
JAGNJECE PECENJE SA RUZMARINOM - Prilog, pljeskavice od krompira
Potrebno (Za 4 ososbe)
1 kg jagnjeceg mesa bez kosti
2 žlice senfa
2 žlice maslinovog ulja
2 žlice iglica ruzmarina
2 cešnja bijelog luka
so
crni biber
2 jaja
2,5 deci bijelog vina
750 g krompira
1 žlice brasna
2 mlada luka
2 žlice ulja
Priprema:
Meso oprati i posušiti kuhinjskim papirom.
Izmijšati senf, maslinovo ulje, presovan bijeli luk, so, biber i ruzmarin, i sa dobijenom smjesom premazati meso. Poklopiti ga i ostaviti u frizider da se marinira najmanje 2 sata.
Rernu zagrijati na 200 stepeni.
Meso staviti u dubok sud i peci 30 minuta, a zatim smanjiti temperaturu na 180 stepeni, politi ga vinom i peci još 75 minuta. Zatim ugasiti rernu i ostaviti meso u rerni da odstoji 15 minuta.
Oljustiti krompir, krupno ga izrendati i pomiješati sa jajima, brasnom i crnim biberim. Mladi luk isjeci na tanke kružice pa i njega dodati smjesi od krompira. Od smjese napraviti 8 pljeskavica i pržiti ih na vrelom ulju. Pljeskavice servitrrati sa jagnjecim mesom i sosom od pecenja. Salata po želji.
Planinska jagnjad se smatraju za delikates. Medutim, ne možemo uvijek i lako doci do takvih, ali možemo izabrati mlado jagnje, do 6 mjeseci staro, koje je najpogodnije za vaskrsnji rucak, jer ima blag i malo pikantan ukus.
PIKANTNA JAGNJECA REBRA
Potrebno (Za 4 ososbe)
8 jagnjecih rebara
1 kapula
1 cešnjic bijelog luka
1 mala crvena ljuta papricica
origano
2 grancice majcine dušice
4 žlice maslinovog ulja
so
Priprema:
Paradajz isjeci na polovine, kapulu na vece parcice a ljutu papricicu po dužini, pa staviti u tavu i na ulju pržiti 3 minuta na tihoj vatri. Zatim dodati rebra i pržiti 3-4 minuta na srednjoj vatri, pa ih okrenite i pržite još 30- minuta. Onda dodati paradajz, listove od jedne grancice majcine dušice i origano, pa produziti sa prženjem još 10 minuta. Na kraju posolite, sklonite s vatre, dodajte preostalu majcinu dušicu i servirajte. Prilog služite po želji.
PUNJENA JAGNJECA PLECKA
1 jagnjeca plecka
½ kg starog kruva
2 kom jaja
2 struka mlade kapulice
2-3 cešnja bijelog luka
1 žlica isjeckanog petrusimena
2 žlice tecnog maslaca
3 žlice prezle
1 žlica isjeckanog ruzmarina
1 cajna žlica timjana
1 mrkvica
1 praziluk
1 korjen selena
morski orah (na vrh noža)
so, biber (po ukusu)
Ostali materijal:
Mljeko
300 ml crvenog vina
2 žlice ulja
Plecku oprati, prosušiti i izrezati preko polovine ( paziti da se skroz neisjece). Meso preliti posoljenim mljekom i ostaviti do narednog dana u frizideru da stoji. Izvaditi plecku iz mljeka, prosušiti kuhinjskim papirom i premazati mjesavinom zacina. Pripremljen fil nanjeti na meso, skupiti krajeve i kuhinjskim koncem zavezati. Okrenuti plecku tj. dio gdje je sastavljeno meso staviti u pleh podmazan uljem, premazati mjesavinom vode i ulja i staviti da se na 200°C stepeni pece. Posle 15 min pecenja poceti zalivanje sa vinom. Plecku povremeno okretati, a pecena je posle 60 -70 min.
Fil: Isjeckan luk propržiti na zagrejanom maslacu, dodati blanširano i isjeckano povrce, zacine i pržiti još 2.-3 min. Povrce ostaviti malo da se prohladi, dodati umucena žumanca, kruv potopljen u vodi i iscjedjen, so, biber, ispresovan bjeli luk, prezle i umucena bjelanca. Sve dobro promješati i nanjeti na meso.
Nema više...
