|
I još malo o Buldožeru, a nema veze sa Kistanjama...
.............................-nemontirani materijal, nabacano onako pa se snađite-
Buldožer ~ Pljuni istini u oči, 1975., Ljubljana.
Prvi LP grupe BULDOŽER, Ljubljana - (Alta-1975).
Naziv elpija: PLjUNI ISTINI U OCI
Prvi LP grupe BULDOŽER, Ljubljana - (Alta-1975).
Naziv elpija: PLjUNI ISTINI U OCI
BULDOŽER =
Boris Bele: solo glas & guitar;
Uroš Lovšin: guitar;
Borut Cinc: Hammond orgulje;
Štefan Jež: Ludwig bobni;
Marko Brecelj: sve i svašta;
Veble dr. Andrej: bas (jede u samoci).
Snimano u studiju «Akademik», Ljubljana
od kolovoza do listopada 1975.
Snimatelji: Aco Razbornik i Miro Bevc.
Efekti: Brane Šturm i Jovo Kovše.
Prisutan: Deco Žgur.
Omot: Slavko Furlan.
Muzicki producent: Dražen Vrdoljak.
Blues Gnjus
(blues 4 vaške...telesne...bre...)
Uu mom odijelu ima mjesta za sve
ima mjesta za sve za sve te sitne male uši
životinjice drage
uu mome tijelu ima krvi za sve
ima krvi za sve za sve te male žedne stvore
životinjice draage
Ima mesta za blues gnjus
ima mesta za blues gnjus
ima mesta za blues gnjus
za too jadno malo cedo
životinjicu draagu
Uu mojoj glavi ima majka za sve
ima majka za sve
za sve te male žedne ljude
životinjice draage
Ima mesta za blues gnjus (3 puta)
Za too jadno malo cedo
životinjicu draagu
Uu mojoj glavi ima majka za sve
ima majka za sve
za sve te male žedne ljude
životinjice draage
Ima mesta za blues gnjus (3 X)
Za too malo jadno dijete
životinjicu draagu
U zaglavlju omota je napisano:
Magazin za daltoniste, bicikliste, rock gitariste,
djecu i vojnike, teške bolesnike, profesore i grobare,
striptizete, psihopate, konduktere i mornare...
Meni se i dan danas vrti melodija ove pjesme: Život to je feferon
O,o,ooo život šta je to?
To je feferon!
Crven ili žut,kratak,ali ljut!
Crven ili žut,kratak,ali ljut!
O,o,ooo sreca šta je to?
To je ona stvar zbog koje pjeva covik!
To je ona stvar zbog koje place jadnik!
O,o,ooo ljubav šta je to?
To je ona stvar zbog koje srce kuca!
To je ona stvar zbog koje kurac puca!!!
Novo vrijeme
Drugovi!
Nas radni zadatak
u prelaznoj buducnosti
cuvajmo granice mogucnosti
Drugovi i drugarice !
Naša obostrana želja
napraviti korak naprijed
u novome svijetlu
II. poluvrijeme
Snažni mladici
prebacuju svijetski rekord
visoko
više! puno više!
puno više nego prije rata
Novo vrijeme. Staro stanje
Novo vrijeme isto sranje!
Novo. novo. novo vrijeme
Drugovi ! (i domacice)
U postepenom porastu (pravo zadovoljstvo)
u kriticnim godinama (može donijeti promjene)
opet cemo dokazati (neotpornom organizmu)
ako bude trebalo
3 puta dnevno jednu
žlicicu uz malo vode!
Novo. novo. novo vrijeme
Vrijeme danas:
Duboko podrucje niskog zracnog pritiska.
koje se krece od Zapada prema Uralu
zahvatit ce nocas naše krajeve!
Novo. novo. novo vrijeme
"Novo vrijeme, drugovi, donosi sa sobom i nove zadatke!"
(podvukao je na kraju svog izlaganja)
Nukleus sastava Buldožer nastao je krajem šezdesetih godina kada je sedamnaestogodišnji gitarista Boris Bele osnovao grupu Sinovi u kojoj su svirali klavijaturista Borut Cinc i basista Andrej Veble. Bele je zatim predvodio grupu Sedem svetlobnih let (Sedam svetlosnih godina) koju su cinili gitarista Dušan Žiberna (kasnije u Pankrtima), Cinc, Veble i pevac Andrej Trobentar, kasnije lider sastava Na lepem prijazni. Grupa je retko nastupala, ali su nekoliko godina uporno vežbali i imali sopstveni materijal, blizak onome što je Buldožer kasnije svirao.
Prvi veci uspeh postigli su na festivalu BOOM 74 a njihova pesma "Krinko razkrinkaj" objavljena je na živom albumu sa te smotre. Bez nekih vecih ambicija poceli su da rade sa Markom Breceljem (ex Krik) koji je u to vreme radio LP "Coctail" (RTV U 1974). Pocetkom 1975. godine Brecelj je konkurisao na Opatijskom festivalu, gde je njegova pesma primljena, ali kada je poceo da radi sa grupom, shvatio je besmislenost festivalskog pojavljivanja. Predložio je Beleu da nastupe kao duet što im je bila dobra prilika za razaranje festivalskog štimunga. Napravili su nekoliko solidnih skandala te se, naravno, nisu probili u finale. Od marta 1975. godine nastupaju pod imenom Buldožer po ideji Borisa Belea koga je inspirisalo jedno delo slovenackog pesnika i njihovog dugogodišnjeg prijatelja Ivana Volarica Fea. Originalnu postavu grupe su pored Brecelja i Belea, Cinc Borut i Andrej Veble, Uroš Lovšin (gitara) i Štefan Jež (bubnjevi). Prvi veci nastup imaju na BOOM festivalu u Zagrebu iste godine. Tada su se za njih zainteresovali urednici iz Jugotona, ali su pregovori bili bez uspeha. llanovi grupe se odlucuju za PGP RTB jer su procenili da ce njihova vrsta humora imati dobar odjek u Srbiji. U Ljubljanskom studiju Akademik avgusta iste godine pocinju snimanje debi albuma "Pljuni istini u oci" koji izlazi u decembru. Serija za to vreme vrlo neobicnih kompozicija "Yes, my baby, no", "Ljubav na prvi krevet", "Blues gnjus", "Život je feferon", kao i efektan omot u obliku novine sa njihovim otkacenim žurnalistickim radovima, ucinili su da prvi tiraž plane za kratko vreme. I pored interesovanja publike, PGP RTB je odbio da plocu doštampa, jer su neke stvari na omotu i u pesmama "bile sporne". Šta je to smetalo ni danas nije razjašnjeno. Nije ih bilo u medijima, ali zato tokom cele 1976. godine prodiru u javnost živim nastupima, gradeci imidž freak grupe na tragu radova Frenka Zape (Frank Zappa). Tu slicnost su oni uvek negirali predstavljajuci se kao "jedan tipican narodnozabavni ansambl iz Slovenije" (Eine tipische Exportartikel aus Slovvenien). U prvo vreme Buldožer nije bio najbolje prihvacen ni u Sloveniji, tako da su im koncerti cesto otkazivani. Ipak, oni su prva slovenacka grupa koja je u ljubljanskoj hali Tivoli održala koncert i to juna 1976. godine, pod nazivom "Povratak otkazanih". Uprkos svemu, te godine su u Zagrebu dobili nagradu Sedam sekretara SKOJ-a za muzicko stvaralaštvo. Oktobra 1976. godine u Novom Sadu, opet za PGP RTB, snimaju album "Zabranjeno plakatirati" u postavi koju pored Brecelja, Belea, Cinca i Lovšina cine novi clanovi Vili Bertok i Tone Dimnik. Zatim krecu zamorne konsultacije sa izdavacem. Sugerisano im je da rec nirvana promene u kafana, a stavljane su im primedbe da imaju suviše pornografske tekstove. Snimci su se u toj firmi kiselili godinu dana, sve dok ih nije otkupio slovenacki Helidon i objavio novembra 1977. godine. Na tom albumu kroz pesme "Helga", "Djevojcice", "Dobro jutro madamme Jovanovic", potvrduju sklonost ka crnom humoru i sarkazmu. U meduvremenu, Bele odlazi u vojsku, Lovšina zamenjuju novi gitaristi Janez Zmazek i Dušan Žiberna, a tu je i novi bubnjar Dušan Vran. Ubrzo u JNA odlazi i Brecelj. Marta 1978. godine nastupaju kao predgrupa na koncertima sastava Dr Feelgood po Jugoslaviji. Septembra iste godine postavljaju osnovni koncept sledece ploce "Izlog jeftinih slatkiša", a u isto vreme dobijaju ponudu da za film "Živi bili pa vidjeli" Milivoja Puhlovskog i Bruna Gamulina urade muziku. Kao "statisti sa posebnim zadatkom" u filmu glume koncertno izvodenje pesme "Novo vrijeme" u zagrebackom klubu Lapidarij. Marta 1979. godine grupu napušta Marko Brecelj i krece u samostalnu karijeru. Ovaj razlaz su mnogi protumacili kao sumrak Buldožera, ali su se prevarili. Juna meseca pridružuje im se zagrebacki književnik i gitarista Davor Slamnig. Uoci filmskog festivala u Puli objavljuju maksi singl sa muzikom iz filma "Živi bili pa vidjeli" a iz novina saznaju da su dobili Zlatnu arenu. Iako je u konkurenciji za Zlatnu arenu bilo i Bijelo dugme, oni su tvrdili da su vrlo skromno potplatili žiri. Zbog obaveza prema Armiji, iz grupe odlazi basista Vili Bertok, a mesto se ponovo nudi starom
lanu, doktoru Vebleu. Buduci da je on vec duže vreme radio u mariborskoj bolnici, poziv prihvata kao dobrodošlo osveženje.
Pocetkom 1980. godine u ljubljanskom studiju Tivoli snimaju "Izlog jeftinih slatkiša", plocu koja im donosi prve radijski hit "Žene i muškarci", a tu su i "Okrutni bogovi Istoka", "Slovinjak punk", "Boogie za prijateija". Prvi put ostvaruju formu trominutnih pesama uz citavu smešu razlicitih žanrova iako se kao autor nekih tekstova pojavljuje Marko Brecelj, jasno je da kicmu grupe sada cine Bele i Cinc
. Njih dvojica su uradili produkciju, a Bele je preuzeo ulogu vokalnog soliste. Posle drugarske saradnje sa Pankrtima, Cinc septembra 1980. godine odlazi u JNA. Na koncertima povodom nove ploce, Cinca zamenjuje saksofonista Lado Jakša (koji se odlicno snalazi i za orguljama), muzicar sa dugim jazz pedigreom. Dodatno pojacanje na nastupima bila je atraktivna crnka u carapama sa podvezicama koja je tokom biseva gotovo sve svlacila sa sebe. U to vreme Boris Bele dobija posao urednika u Helidonu, pa organizuje otkup njihovog prvog albuma od PGP RTB-a. Reizdata, ploca opet odlicno prolazi na tržištu. Da se Bele snašao u ulozi urednika, potvrduje to što je objavljivao ploce grupama kao što su Na lepem prijazni, Film, Lacni Franz, Luna, Mizar, Let 3, KUD Idijoti i drugima. Davor Slamnig, ovencan nagradom Sedam sekretara SKOJ-a za zbirku pripovedaka, odlazi iz grupe, a u bend se vraca gitarista Janez Zmazek. Sa njim oktobra 1981. godine snimaju rockabilly orijentisan mini LP "Rok end roul" na kome su pored prepeva rock'n'roll standarda "Blue suede shoes" ("Plesne cipele") i njihove pesme slicnog stila. Tom plocom ucinili su prvi pravi zahvat u revival u tadašnjoj jugoslovenskoj rock muzici, dodavši svom minulom radu još nekoliko ubedljivih hitova. Na koncertima pocetkom 1982. godine snimili su dupli živi album "Ako ste slobodni veceras" na kome su duhovite Beleove najave i podjednako uvrnuti razgovori novinara Dražena Vrdoljaka sa posetiocima na koncertima. Medu reprezentativnim materijalom cak su cetiri verzije pesme "Helga" (originalna, takozvana underground, disko, neoromanticarska i tirolska sa harmonikama i jodlovanjem), prepev pesme "Roll over Bethoven" prilagoden u "Ko jebe Buldožer", ali i blesavi duet brace Huberta i Crtomira (maskirani clanovi grupe) koji urlaju "Hey Joe" i "Another Brick In The Wall" u duhu crnogorskih napeva. Na ploci se našlo i dosta njihovih pesama. Sledeci studijski album "Nevino srce" objavljuju krajem 1983. godine kumujuci mu podnaslovom "Nova zbirka ljubavnih i rodoljubivih pjesama". Na toj ploci se vec osetio kreativni zamor, ali su zablistali u pesmama "Slovenija", "Mrtvaci" i "Smrt Morisona Džima" uradenoj u prepoznatljivom epskom desetercu.
Po objavljivanju ploce nameravali su da naprave pauzu od godinu dve, ali ona je potrajala punu deceniju. Bele se 1984. godine preselio u Beograd kao predstavnik Helidona, dr. Veble se posvetio medicini, Cinc je otvorio studio, a Dušan Vran je tezgario po moru i Italiji. Krajem 1989. godine izašao je njihov kompilacijski CD "Nova vremena" sa pesmama iz perioda od 1975. do 1983. godine.
Pocetkom devedesetih su povremeno vežbali, postepeno su nastajale nove pesme i rešili su da snime povratnicku plocu. Kada je snimanje i miksovanje bilo skoro završeno, u studiju Tivoli je izbio požar i sve je propalo. Postupak su ponovili u Cincovom studiju i krajem 1995. godine je izašao CD "Noc". U postavi Bele, Cinc, Lovšin, Vran i uz novog basistu Vena Jemeršica (dr. Veble je u meduvremenu postao šef odeljenja za nuklearnu medicinu), predstavili su se u staroj formi. Na ploci se nalazi materijal koji je nastajao tokom poslednjih pet godina a jedna od najstarijih "Vojno lice" potice iz 1991. godine. Povratak na scenu obeležili su serijom koncerata.
Diskografija
"Pljuni istini u oci" (PGP RTB 1975)
"Zabranjeno plakatirati" (Helidon 1977)
"Živi bili pa vidjeli" (mini LP Helidon 1979)
"Izlogjeftinih slatkiša" (Helidon 1980)
"Rok end roul" (mini LP Helidon 1981)
"Ako ste slobodni veceras" (Helidon 1982, dupli živi)
"Nevino srce" (Helidon 1983)
"Nova vremena" (Helidon 1989, kompilacija)
"Noc"(Helidon Silver red music group 1995)
A našli smo na internetu i ovo:
Pevac koji uveseljava publiku
Legendarni jugoslovenski roker Marko Brecelj , roden u Sarajevu 1951. godine, snimio je prvi solo album 1974. godine, pod nazivom „Coctail“ (RTV Ljubljana) za koji je dobio nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Naredne godine, pridružio se grupi „Sedam svetlobnih let“, koja menja ime u „Buldožer“, sa kojom je snimio albume: „Pljuni istini u oci“, „Zabranjeno plakatirati“, „Živi bili pa videli“ i „Izlog jeftinih slatkiša“, izgradivši imidž cinicnog, nepredvidljivog i ekscesima sklonog izvodaca. Znao je da na binu izade u invalidskim kolicima, ili da pali sebi kosu i bradu, da uveseljava publiku pricom i akrobacijama. Iza Brecelja su i albumi: „Parada /Majmuni/ Trotoari“, „Svinjam dijamante“, „Desant na Rt Dobre nade“, „Javna vaja“... Deo njegove biografije je i cinjenica da se više puta kandidovao za gradonacelnika Kopra, kao i da je predvodio demonstracije protiv posete Pape Sloveniji i protiv ulaska Slovenije u NATO.
Marko Brecelj, legenda jugoslovenskog roka, u okviru svoje mini turneje po Srbiji koju je nazvao "Druga prijateljska ofanziva - trocasovni program mekog terora". Brecelj, poznat kao lider kontroverzne slovenacke rok grupe "Buldožer" koja je otvoreno ismevala sve "vrednosti" jugoslovenske estrade, dobitnik je i nagrade Sedam sekretara SKOJ-a za svoj solo album "Koktel" (1974, RTV Ljubljana).
Tokom godina provedenih u "Buldožeru", izgradio je imidž cinicnog, nepredvidivog i ekscesima sklonog izvodaca koji je na binu izlazio u invalidskim kolicima, sebi palio kosu i bradu i uveseljavao publiku skandaloznim izjavama. Na koncertima, sebe je cesto predstavljao kao Oliveru Katarinu ili kao Zdenku Kovacicek. Brecelj rukovodi Omladinskim kulturnim centrom u Kopru i predvodi organizaciju "Društvo umerenog napretka u granicama zakona". Predvodio je demonstracije protiv posete Pape Jovana Drugog Sloveniji i protiv ulaska Slovenije u NATO.
I na kraju, možda će vas zanimati kako su izgledale postave benda kroz vrijeme:
1975
- Boris Bele ( kitara , vokal )
- Marko Brecelj (glavni vokal)
- Borut Cinc ( klaviature )
- Štefan Jež ( bobni )
- Uroš Lovšin (kitara)
- Andrej Veble ( bas kitara )
1977
- Boris Bele (kitara, vokal)
- Marko Brecelj (glavni vokal)
- Borut Cinc (klaviature)
- Tone Dimnik (bobni)
- Uroš Lovšin (kitara)
- Vili Bertok (bas kitara)
1979
- Boris Bele (kitara, vokal)
- Marko Brecelj (glavni vokal)
- Borut Cinc (klaviature)
- Vili Bertok (bobni)
- Uroš Lovšin (kitara)
- Janez Zmazek (bas kitara)
1980
- Boris Bele (kitara, vokal)
- Borut Cinc (klaviature)
- Davor Slamnig (kitara)
- Andrej Veble (bas kitara, vokal)
- Dušan Vran (bobni)
1981 ...
- Boris Bele (kitara, vokal)
- Borut Cinc (klaviature)
- Andrej Veble (bas kitara, vokal)
- Dušan Vran (bobni)
- Uroš Lovšin (kitara)
- Janez Zmazek (kitara, bas kitara)
1990 ....
- Boris Bele (kitara, vokal)
- Borut Cinc (klaviature)
- Ven Jemeršic (bas kitara, vokal)
- Dušan Vran (bobni)
- Uroš Lovšin (kitara)
The kraj...
|
|